Акт братске љубави, а не вандализам
Свједоци смо ових дана да се по ко зна који пут, неистинито и злонамјерно, оглашава група која себе назива ''ЦПЦ'', а која своје постојање дугује искључиво томе што је 2000 - те године регистрована у цетињском MУП - у као НВО. Засметало им је што је Црквени одбор храма Св. Јована у Бајицама покушао да стане на пут њиховим вишегодишњим противзаконитим упадима и скрнављењу Бајичке цркве. Наиме, прилогом братстава Мартиновића и Бориловића, на храм смо поставили нова врата са уграђеним системом заштите. Сматрали смо да је ово једини миран начин да се заустави даље обесвећивање ове наше древне светиње, које обесвећивање, на жалост и упркос свим нашим молбама, нису ни послије толико времена зауставили одговарајући државни органи.
Група која себе назива ''ЦПЦ'' је безаконитим упадима претворила Бајичку цркву у објекат свог политичког дјеловања, очигледно уз прећутну, а како вријеме одмиче, и све отворенију медијску и сваку другу подршку од стране највиших институција власти. То се исто може рећи и за представнике локалне власти, који својим присуством, под велом уважавања свих страна, покушавају дати легитимитет једној парацрквеној организацији, желећи да је на тај начин изједначе са вјековном канонском Црквом у Црној Гори, Митрополијом црногорско - приморском. Морамо да нагласимо да међу онима који, на очиглед свих и без зазора, јавно разваљују врата Бајичке цркве и обесвећују и скрнаве овај свети храм, најмање има Бајица. Тзв. ''ЦПЦ'' је својим, наводно ''црквеним'', а у ствари обичним идеолошким скуповима, донијела само подјеле, раскол и несреће међу братственицима.
Ако се све ово горе наведено има у виду, онда ће сваком ко има имало добре воље и непомућеног осећаја за истину, бити јасно да никако ми не можемо бити оптужени за вандализам, за шта су покушали да нас оптуже неки наши братственици.
Није нам јасно зашто се Марко Мартиновић о Српској Православној Цркви изражава непристојно и са мржњом? Ако је крштен, крстили су га свештеници СПЦ, исто као и нас. Синовима његовог рођеног брата кум на крштењу био је митрополит Амфилохије лично. Од кад се Марко родио па до данас, све црквене службе, сва крштења и опијела у Бајичкој цркви вршили су свештеници СПЦ. И то све у времену када се мало ко окретао на Цркву и на Бога.
Врата, која је приложила Маре Савова, као и све оно друго што смо сви прилагали овом светом храму, примали су, освећивали и о томе бринули свештеници Митрополије црногорско - приморске. Зато се питамо: гдје је био Марин унук да се огласи 2000 - те године, када су та врата била први пут оштећена од стране присталица НВО ''ЦПЦ''? Гдје је био када су на црквена врата (прилог његове бабе) стављени катанци - од стране исте НВО? Да ли је ових година имао прилике да види на шта личе поменута врата, како су искривљена и готово неупотребљива од последица обијања и скрнављења?
Он од нас тражи за Бајичку цркву повратак на првобитно стање. Што се њега тиче, то стање би могло бити оно из времена када је његова баба приложила врата. Подсjетимо, тада је у Бајицама био један парох, протојереј Комнен Радусиновић, свештеник СПЦ, који је служио свима онима којима је било стало до светиње. Напомињемо да ни тада, ни данас, нити икада, кључ од Бајичке цркве није био у надлежности Мјесне заједнице, већ су Бајице увијек имале часног црквењака, неког од братственика, који је поштовао црквене каноне и уредно водио бригу о храму.
Има једна добра ствар у његовом саопштењу. Она када тражи хитно покретање поступка против оних који су пореметили ред и мир у Бајицама. Подсјећамо, тај се поремећај десио баш 2000 - те године, када је тек основана НВО ''ЦПЦ'' насрнула на врата која је приложила Маркова баба, којој нека је вјечан спомен.
Извор: Светигора прес - Братственици Мартиновића и Бориловића, чланови Црквеног одбора храма Св. Јована у Бајицама
