Албанија: Од верске „нулте тачке“ до ђака за углед
До промена у 1990. г.свака верска пракса је строго била праћена, а после тога верске заједнице су поново оживеле
Када Папа Фрања буде 21. септембра кренуо на своје прве путовање у иностранство, у Европи, посетиће једну земљу која је сама себе – под комунистичким режимом –прогласила „првом атеистичком државом“ - у Албанију. До 1990-тих свака верска делатност кажњавала би се притвором, принудним радом или смрћу. Данас, 14 година након пада комунизма, структуре верских заједница су углавном обновљене. Од око 3 милиона људи колико живи у овој земљи, 20 процената су православни, 15 процената чине католици, а 1 проценат су протестанти и евангелисти. Муслимана има 20 процената.
Након пада комунистичког режима и укидања антиверских закона религијск слика у Албанији, која је била на нивоу „нулте тачке“, морала је бити поправљена: цркве, манастири и џамије су били срушене или претворени у складишта, спортске арене, позоришта и друге секуларне објекте; свештеници, монаси, монахиње и имами били су бачени у тамницу, погубљени и мучени до смрти у радним логорима.
Римокатоличка Црква је преузела велики терет обнове. Веома добра мрежа школа и здравствених установа и формирање бивше елите ставили су ову Цркву на место „Државног непријатеља бр.1“. Само 30 свештеника је преживело прогон, а остали су или погубљени или отерани у радне логоре.
Фрaњевачки ред је добар пример за то како су се комунисти обрачунавали са верским установама и верницима: два манастира у Скадру су претворени у спортске хале и позоришта; а 55 од 70 монаха није преживело комунистички режим.
Богослужења након ослобођења
Политичке промене после 1990. г. повезане су и са „верским променама“: тако је 50.000 верника славило у Скадру пад комунистичког режима. У оквиру Цркве полако је дошло до обнове. После је папа Јован Павле II током своје посете Албанији 1993. године посветио прва четири бискупа, тако да су основне структуре Цркве обновљене. Том приликом отворена је богословија у Скадру и подстакло језуите да се баве образовањем свештеника.
Први албански свештеник је рукоположен 2000. године. Данас Католичка Црква има око 200 свештеника, од којих 34 Албанца, који су духовни пастири за 450.000 верника у пет дијацеза и једног апостолског гувернера на југу Албаније. Већина иностраних свештеника долази из Италије.
Међуверски дијалог је за пример
Данас у Албанији живи око 20 процената православних, 15 процената католика, један проценат евангелиста и 20 процената муслимана. Званичне бројке пописа становништва из 2011. не слажу се са подацима верских организација. Тако, имамо према последњем попису имамо 10 процената католика, шест процената православних, око један проценат евангелиста и 60 процената муслимана. Разлику у бројкама објаснио је Нунције. Верска питања и даље спадају у „деликатна“ јер људи и даље имају страх из периода комунизма и стога не наводе своју верску припадност.
Нунције је рекао да поред црквених установа, много штете су претрпели вера и хришћанске вредности. Зато је мисија Цркве да преноси значај хришћанских вредности. У државним школама верска настава не постоји, али у парохијама биће понуђена веронаука.
Извор: Катпрес
