Антиохија у позној антици

Метрополама се данас сматрају градови попут Токија, Њујорка, Мексика (града) или Сао Паола. Такви моћни велеградови постојали су већ у јелинистичко-римском добу, као што су били Рим, Константинопољ, Александрија. Такође и Антиохија је спадала у оно време у такве метрополе. Књигом ”Антиохија у позној антици” бави се професор класичне и хришћанске археологије др Гунар Брандс са Универзитета Мартиа Лутера у Хале-Витенбергу у својим јавном предавањима која су сада објављена као књига у угледној едицији Hans-Lietzmann-Vorlesung.

Нова изградња после катастрофе

Данашња слика Антиохије на реци Оронту углавном је искована у извештајима античких аутора. Ретор и политичар Либаније, који је био патриотски настројени Антиохијац, описује јарким тоновима позни царски град који он као метрополу велича и прославља.

У односу на писано предање овај позноантички град је као археолошки топос томе саобразно остао релативно безобличан. Позноантичка Антиохија није била уобичајено насеље као што извештава Либаниje, већ једна метропола која је под демографским и привредним преображајима у 4. веку после Христа доживела одлучујуће грађевинске преображаје. ”Након серије катастрофа у јустинијановској епоси, које су стару Антиохију готово избрисале, град је био суочен са изградњом у формату као што је то био случај са Дрезденом”, вели проф. Брандс, имајући у виду изградњу овог града који је био бомбардовањима у Другом светском рату сравњен са земљом.

Књигу препоручујемо и православним богословима, не само онима  заинтересованим за историју хршћанске археологије, већ првенствено онима који се занимају за патристичка истраживања антиохијских Отаца.

Протојереј-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)