Апел за хуманошћу

Историјски моменат у дугој повесници папства: папа Фрања је први папа који говори пред америчким Конгресом. Папа Фрања позива на хуманост у кризи избеглица и на борбу против сиромаштва, глади и рата

Папа Фрања је први папа који држи говор пред америчким Конгресом.  У говору Pontifexa Maximusa  дошла је врло јасно до изражаја критика ”неправедних структура” капитализма. У односу на кризу избеглица, која узима светске размере, папа Фрања позива да се ”човечно, праведно и братски поступа”.

После приватног сусрета са порт-паролом америчког Конгреса Џоном Бенером, Папа је отпочео своју историјску беседу. У дугој беседи са омилитичким паренезама и политичком дикцијом на енглеском језику, Папа је говорио пред делегатима о кризи избеглица, о смртној казни, о дијалогу са Кубом и Ираном, све до питања фундаментализма.

Четири личности америчке историје је Папа истакао као примере за решење кризе: Абрахама Линколна, Мартина Лутера Кинга, Дороти Деј и Томаса Мертона.

Папа се најбре обратио делегатима као ”репрезентантима” америчког народа, ”синовима и кћерима” великог континента, међу које и сам спада будући да је папа Бергољио рођен у Аргентини, у Латинској Америци. Рад политичара у Конгресу је Папа упоредио са личношћу Мојсија, који је, са једне стране, био законодавац јеврејског народа и, са друге, личност која директно води ка Богу и тиме је оличење ”трансцендентог достојанства човека”. Папа је подсетио и на културне резерве ове земље – које могу бити узор: личности које су на различите начине оставиле духовни печат и поставиле пример у држању које и у актуелним приликама може бити примерно. ”Једна нација се може сматрати значајном када слободу штити као што је то чинио Абрахам Линколн; када негује културу у којој су ”снови” људи о правди све браће и сестара могући као код Мартина Лутера Кинга; и када људи теже правди и подршци угњетенима као што је то био случај са неуморном Дороти Деј, што је плод вере, која постаје дијалог и жетва мира као што је то случај у контемплативном стилу Томаса Мертона”, нагласио је папа.

Америка као ”земља снова” је призвала многе људе последњих векова да у њој остваре своје снове. Тиме се Папа реторички спретно дотакао савремене кризе избеглица. Он је истакао да је мржња странаца зацело мржња према нама самима, јер већина људи у САД потиче из најразличитијих земаља и сами потичу од досељеника. Управо из тог разлога је потребно да Америка поштује  права избеглица. При овоме Папа није мислио на реке избеглица у Европи, већ на оне на граници између Мексика и Сједињених Америчких Држава. ”Наш свет стоји пред кризом избеглица, која је почев још од Другог светског рата добила неизмерне размере. То нас ставља пред велике задатке и тешке одлуке. И на овоме континенту тежи више хиљаде људи ка северу у потрази за бољим животом и већим могућностима. Није ли то што и ми сами за сопствену децу желимо?” - пита Папа.

Златно правило: ”Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима” (Мт.7,12) гласи не само у односу на избеглице, већ и за све и дотиче се наше одговорности за живот у било ком стадијуму. Овим је Папа учинио реторички прелаз теми укидању смртне казне.

Иако није expressis verbis споменуо, Папа је направио и алузију на приближење САД и Кубе, рекавши да је сада потребно ”превазилажење историјских несугласица”, као што је то случај и са Ираном. ”Моја је обавеза да градим мостове и помажем свим људима да чине исто”. Папа је напоменуо да трговини оружјем треба учинити крај. ”Тако зарађени новац је натопљен невином крвљу”, вели Папа кроз веома експресивну метафору.

Као последњу тачку у својој беседи Папа је споменуо и ”Светски дан породица” у Филаделфији, пре но што је изустио „God bless America“, после чега је ступио на балкон Капитола да поздрави око 50.000 присутних гледалаца.

 Након ове историјске посете, папа Фрања се упутио ка дому бескућника у Caritas-центру парохије Св. Патрика, пре но ште је напустио Вашингтон у правцу Њујорка у коме ће говорити у (Организацији уједињених нација). После тог говора у УН папа Фрања ће узети учешће на интеррелигиозном сусрету на Ground Zero, месту атентата 11. септембра 2001.године.

приредио протођакон Зоран Андрић, Минхен