Апел за спас jeрменског наслеђа Арцаха
Јерменска историја је обележена трпељивошћу вере.
Као припадници првог хришћанског народа (301. год.) суочавамо се вековним прогоном и ризиком од потпуног уништења од стране наших непријатеља суседа. Вером у Исуса Христа доживели смо васкрс и обнову нашег народа и наставак наше светородне лозе, увек имајући на уму највеће вредности људског живота и трудећи се да их очувамо и негујемо.
Арцах - „Срце и душа“ Јерменије
Нажалост, у међувремену смо изгубили многобројна света места - цркве и манастире, гробља и споменике, свештене сасуде и рукописе – који су неме жртве освејења овим ратом. Нестали су са мапе људске историје, изгубљен сегмент заједничког хришћанског наслеђа.
Данас је једна од последњих преосталих области наше древне културе у опасности од уништења. Земља Арцах, широј јавности позната као Нагорни Карабах, била је у средишту свирепог рата, напада на аутохтоно јерменско становништво. Наш човек живи у овој земљи хиљадама година чинећи је домом светих места и драгоцених реликвија. Према нашем освештаном предању, манастир Гандзасар из 13. века чува главу Светог Јована Крститеља. У манастиру Дадиванк налази се гробница Светог Дадија, непосредног наследника Светог Тадеја, Христовог апостола који је био један од оснивача Јерменске Апостолске Цркве.
С највећим болом у срцу гледали смо како се ова земља налазила у великој опасности током протеклих шест недеља. Хиљаде људи, војника и цивила, стараца и деце, нестало је кад је наше наслеђе директно погођено. Азербејџанске ракете су 8. октобра, два пута у једном дану, погодиле саборни храм Христа Спаситеља у Шуши.
После прекида ватре велики део територије Арцаха предат је Азербејџану. Ово је цена за спречавање даљих жртава. Великом храброшћу и залагањем наши војници су се трудили да заштите домове својих предака. Али Азербејџан, својим жестоким арсеналом оружја и огромним нафтним богатством, имао је већу моћ. Отвореном подршком Турске и учешћем сиријских плаћеника који су се борили на првој линији фронт њихов отпор је са савладан.
Наш протерани народ оставио је за собом на хиљаде светих споменика, сведочанства наше историје и вере. Шта ће бити с њима даље? Надам се и молим се да то неће бити трагична судбина.
Када сам посетио Баку пре десет година, поводом Сабора светских религијских предстојатеља, посетио сам можда последњу преосталу јерменску цркву на широј територији Азербејџана. Са грађевине је уклоњен практично сваки траг наше културе: уклоњени су крст, звона, иконостас, крстионица и фреске, а мошти уништене. Некада је било много старијих јерменских хришћанских локалитета широм земље, али су уништени у протеклих неколико деценија.
У азербеџанској области Дашкашан манастир Светих преводилаца, први пут изграђен у 4. веку, лежи у рушевинама.
Након што је Совјетски Савез доделио Азербејџану, регион Нахичеван, историјски дом велике јерменске заједнице, јерменски становници су протерани и уништено је преко 6.000 розетног крстастог камења. Кампања културног геноцида настављена је до 2002. године. Све се то одвијало под очима цивилизованог света, чему су присуствовали истраживачи и фоторепортери.
Ово културно истребљење не сме се поновити
Током овог рата били смо сведоци мржње и варварског понашања азербејџанских војника према цивилном становништву Арцаха, ратних злочина који су детаљно документовани. Видели смо вандализам према нашим светим споменицима.
Имајући свеже сећање на то, искрено сумњам да ће азербејџанске власти заштитити јерменска хришћанска места која су сада под њиховом контролом. Азербејџан је једини одговоран за спречавање било ког облика вандализма или уништавања наших црквених споменика и за забрану свих покушаја негирања наше историје или присвајања наше културе.
Молим се да се свет пробуди на овај позив, да ће устати да заштити ово мало парче земље и његов значајан допринос свеопштој људској култури. Моји људи се усрдно надају да ће институције попут УНЕСКА, Плавог штита и Смитсоновског института одиграти улогу у очувању наших светих места у садашњем стању.
Позивамо међународну заједницу да то посведочи, да се моли за мир и правду, а можда чак и да једном оде да види ове цркве. (Многе од њих биће изложене у виртуелној изложби државних знамења која ће ускоро бити постављена у Музеју Библије.) Процењује се да у региону Нагорном Карабаху постоји 4.000 историјских споменика; сваки од њих има моћно духовно наслеђе које се тешкомоће проценити.
У овим тешким данима сећам се вечних речи Светог апостола Павла у Другој посланици Коринћанима:
,,Свачим смо угњетавани, али не потиштени; збуњивани, али не очајни; прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени (2Кор. 4, 8-9)
Нека би сви ми живели у миру и безбедности. Нека би снага вере одржала све људе и утешила оне који проживљавају рат и сукобе широм света.
И нека би Свети Дух Господа нашега Исуса Христа надахнуо све људе да изразе једни другима највиши ниво своје доброте, саосећања и човечности.
Католикос Карекин II, предстојатељ Јерменске Апостолске Цркве
Извор: ОСР (са енглеског превел
