Апокалиптички пир библиоклазма

Књиге на ломачи

Католици, eвангелисти и Јевреји заједно на великој комеморацији у Белину поводом 80-годишњице спаљивања књига широм Немачке

У оквиру комеморативне свечаности поводом 80-годишњице варварског библиоклазма – Bücherverbrennung - спаљивања књига широм Немачке, 10. маја 2013. на „Опернплацу“ у Белину, месту на коме је 10. маја 1933. пламтeла оминозно инсценирана ломача, учествовали су глумци „Немачког позоришта“ читајући одломке из дела прокажених и спаљених аутора. Један јеврејски кантор и један кантор католичке Берлинске катедрале су произносили псалме, евангелистички бискуп Маркус Дреге је биo главни литург, а јеврејски рабин Данијер Алтер и старешина католичке катедрале у Берлину Ротер наизменице су читали молитве из својих обредних предања. Ректор Хумболт универзитета Јан Хендрик Олберц је у свечаном предавању подсетио на овај историјски догађај.

Тачно пре осамдесет година, 10. маја 1933, у свим универзитетским градовима Немачке пламтеле су књиге немачких и светских списатеља које нису одговарале духу браун бестије националсоцијалистиче расне идеологије, која се, само неколико месеци пре тога, насилним превратом националсоцијалистичке партије са њеним „фирером“ Адолфом Хилтелром обрела на власти. Овај догађај спаљивања књига је менетекел који је означио суноврат културе у варварство и симболички антиципирао несамерљиву катастрофу Другог светског рата. Тога дана је на Опернплацу у Берлину рајхсминистар пропаганде у Хитлеровом кабинету Јозеф Гебелс држао ватрену „филипику“ против духа свега што „није немачко“, док су претходно обрлаћени студенти - који су већ јавно бојкотовали предавања професора јеврејског порекла - у чељуст пламена бацали прегршти књига аутора чија су дела својим либералним погледима одступала од националсоцијалистиче пандемонске идеологије. Држи се да је на тим „логорским ватрама нацистичке будућности“ спаљено више од 35.000 књига.

У том пламену идеолошког безумља сагореле су књиге Јевреја, комуниста и свих аутора либералног духа и „велтананшпауунга“ (погледа на свет) - Карла Маркса, Розе Луксембург, Августа Бебела, Ериха Марије Ремарка, Хајнриха Мана, Бертолда Брехта, Сигмунда Фројда, Стефана Цвајга, Лиона Фoјхтвангера, Теодора Лесинга, Ериха Кестнера, Алфреда Деблина, Томаса Мана, Карла Кауцког, Ернеста Хемингвеја, Теодора Драјзера,Џона Дона Пасоса, да наведемо само најпознатије.

Хајнрих Хајне је у једној својој драми видовито наговестио кобну међуповезаност између књига и људи, написавши: „Најпре су гореле књиге, а онда и људи“. Не постоји други догађај од овога који боље илуструје културно варварство нациста као пролог у једну од највећих катастрофа у историји човечанства.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен