Аранђеловдан у Ћелијама

Ћелијска светиња код Ваљева која памти векове (прва црква из 13. века), неколико пута рушена и обнављана, посебно током 18. и 19. века и данас је пламени стуб Православља не само у Епархији ваљевској већ и у читавој Западној Србији.

Некада у турско доба, била је духовно средиште и једна од ретких црква у подгорско-ваљевском крају око које се народ окупљао на славе и саборе, али и на буне и договоре. Ту своју мисионарску и слободарску улогу крваво је плаћала. О томе сведоче ватра и гробови у њој и покрај ње. Немо шапућу ћелијске нагореле иконе и стари обелисци, а оближњи, недоклани Градац жубором прича о неспокоју и нади, о смрти и васкрсењу једног народа. Колико православних Срба нажалост не зна, где је покопано преполовљено и обезглављено тело Илије Бирчанина, „обор кнеза испод Медведника“. Колико њих не зна, где је прву школу учио Николај, најобразованији владика српски после Светог Саве.

Крајем прошлог века, Ћелијско-лелићке светиње прославиле су Србију и ваљевски крај. Уместо некадашњег Раса и рашке школе, манастира Раче и рачанске школе, манастира Манасије и ресавске школе, Карловаца Сремских и његових издања књига – претежно руске рецензије, обреле су се Ћелије, ту подно ваљевских планина и ћелијске књиге и списи светог старца, пореклом са југа Србије. Овде, у Ћелијама је свети Ава Јустин, нови српски богослов и филозоф, нашао себи келију за безбројне молитве и потоке суза које су чувале Градац да не пресуши и да и даље полако корача према Колубари, у сушно, безсудно и безбожно време. Обележиће свети старац, у Ћелијама ваљевским, заједно са Владиком Николајем, другу половину српског 20. века.

Његове свете мошти, када ускоро буду пренете у његову цркву - задужбину, означиће сигурни смо, доминацију православног духа и побожност овог народа у садашњем 21. веку.

На храмовну славу овог светилишта, празник Сабора Светог Архангела Михаила 2011. године Господње, остаће забележено у Летопису манастира: да је свечарску Архијерејску литургију служио Епископ ваљевски г. Милутин (Кнежевић), уз саслужење седам свештенослужитеља, да су анђелски појале ћелијске сестре-монахиње, да је свети храм био препун православних, оданих свој Цркви. Беседио је, по благослову Архијереја , убски прота Митар Миловановић о анђелима као сарадницима Божјим на делу спасења створеног света. Беседио је са места одакле је некад говорио и поучавао светитељ Божји – Ава Јустин Ћелијски.

Господ наш у пратњи анђела својих, са предводником њиховим Архистратигом Михаилом био је ту са верним народом и близу њега. Са народом су били, знамо и свети његови: Николај Лелићки, Јустин Нови Ћелијски, као и свети ратници наши и са њима Илија Бирчанин, Кнез Алекса са Ненадовићима, господари и себри …

У трпезарији, као некад … разговори о довршењу велике светиње – Авине задужбине, временима прошлим и садашњим, о манастирским правилима и заветима хришћана као и о опстанку рода нашег. Епископ Милутин је на крају овог саборовања, завршавајући своје поучно слово, честитао мати игуманији Гликерији (Јањић) и њеним ћелијским сестрама славу манастирског храма, поручијући им да следе Јеванђеље Христово, онако исто, како их је учио њихов старац и духовник богоносни и христоносни Отац Јустин. Радост је достигла врхунац када је Владика ваљевски обећао сестрама да ће заједно са њима, у Ћелијама, прославити идући Божић – Рођење Сина Божјег.

Митар Миловановић, протојереј-ставрофор

Извор: Епархија ваљевска