Археографско одељење Народне библиотеке Србије– педесет година од оснивања

Међународни научни скуп Дечани у светлу археографских истраживања и изложба Предање дечанских рукописа - Амфитеатар и галеријски хол Народне библиотеке Србије, 24. новембар 2011. године у 10h

Народнa библиотекa Србије ове године обележава педесет година од оснивања Археографског одељења Народне библиотеке Србије. Ово одељење НБС је захваљујући својим стручним резултатима стекло велики углед у славистичком свету и препознато је као јединствен регионални научни центар за проучавање и опис ћирилских средњовековних рукописа.

Часопис Археографски прилози, који се уређује у овом Одељењу од 1979. године, један је од најрелевантнијих научних и стручних часописа у својој области и међународно је признат. Угледни научни радници, попут академика Александра Младеновића, Ирене Грицкат-Радуловић, Димитрија Богдановића, Владимира Мошина, били су сарадници и руководиоци Археографског одељења у протеклих пет деценија. Њихов рад је забележен у значајној издавачкој едицији НБС која садржи неколико капиталних дела српске археографије. Такође, пет књига из области филигранологије аутора Радомана Станковића представљају изузетну реткост, јер је познато да се овакав опис датирања средњовековних рукописа ради у београдској филигранолошкој школи која се развила управо у Археографском одељењу НБС и јединствена је у славистичком свету.

Најновији научни и издавачки подухват произашао из овог Одељења представља штампана монографија Опис ћирилских рукописних књига манастира Високи Дечани, објављена октобра 2011. у издању Народне библиотеке Србије, као резултат рада на истоименом пројекту који су финансирали Министарство културе, информисања и информационог друштва и Министарство науке РС. Аутори књиге су Димитрије Богдановић, Љубица Штављанин-Ђорђевић, Биљана Јовановић-Стипчевић, Љупка Васиљев, Луција Цернић и Мирослава Гроздановић-Пајић.

Поводом изласка из штампе ове монографије и педесетогодишњице Археографског одељења, 24. и 25. новембра 2011. биће одржан међународни научни скуп Дечани у светлу археографских истраживања. Заједно са скупом, у четвртак, 24. октобра у 10 сати, биће отворена и изложба Предање дечанских рукописа.

Поставка ће у оригиналу представити збирку најлепших рукописних књига манастира Високи Дечани, први пут изложених заједно на једном месту. Аутори изложбе су Јасмина Недељковић и Владан Тријић.

Народној библиотеци Србије је на чување, заштиту и проучавање поверен већи део збирке рукописних и старих штампаних књига манастира Високи Дечани, док се десетак веома вредних књига чува у манастиру Наупаре. Љубазношћу СПЦ и владике Теодосија и ови рукописи ће бити изложени у НБС. Идеја поставке је да се укаже на значај који је књига имала у српској култури средњег века, а посебно на њену улогу у развоју духовног живота дечанске монашке заједнице. Поједини примерци ове збирке значајни су за сагледавање и употпуњавање слике развоја и достигнућа старе српске књижевности, као и средњовековног калиграфског и ликовног израза. Овом изложбом је обухваћен период од оснивања манастира, тј. од оснивања манастирске библиотеке па све до XИX века.

Од манастирских збирки рукописа, Дечанска рукописна збирка се по свом значају налази одмах после Хиландарске и броји 156 књига које датирају од краја ХИИИ до средине ХИХ века. Неки споменици дечанске збирке рукописа старији су и од самог манастира Високи Дечани, иначе задужбине српског краља Стефана Уроша ИИИ (1321–1331), који се налази у подножју Проклетија, на реци Бистрици. Зидан је од 1327. до 1335. године, а својом величином, богатством и властелинством надмашио је остале задужбине Немањићâ.

Поред важних књижевних и историјских дела, Дечанска збирка пружа обиље материјала за палеографска, филолошка, филигранолошка, историјска, уметничка и кодиколошка истраживања. Најзначајнији су преписи оригиналних дела старе српске хагиографске и химнографске књижевности, затим преписи историографских, црквено-правних, белетристичких, богословских, реторичких, полемичких, филозофских и других дела и најзад, преписи најбројнијих богослужбених књига. Посебна вредност ове Збирке огледа се у оригиналним делима и новим текстолошким редакцијама, од којих већина није позната у науци, али и у лепоти самих рукописа које красе бројне вињете и раскошни окови, па поред историјске и културолошке, збирка поседује и велику уметничку вредност.

Извор: Народна библиотека Србије