Археолози ископали патријаршијску саборну цркву из 10. века у Доростору, бугарској Силистри

Рушевине средњовековне саборне цркве Бугарске Патријаршије из времена Првог бугарског царства (632/680 – 1018 по Хр.) ископане су током ископавања рушевина средњовековног града Драстара, који је у античко доба познат као Дуросторум, а данас је то дунавски град Силистра.

Археолози који раде на ископавањима током тренутне санације водоводне и канализационе мреже у Силистри, описали су новопронађену саборну цркву која је као базилика „једна од највећих храмова у бугарског археологији“, како се извештава на приватном ТВ каналу бТВ.

Откриће драстарске саборне цркве Бугарске Патријаршије, која потиче из 10. века по Хр., представља изненађење за археологе који ископавају античке и средњовековне рушевине у дунавском граду Силистри, јер рушевине једне катедралне цркве из истог историјског периода већ су пронађене пре 25 година; оне се налазе само 90 метара од места где је пронађена нова.

Археолог професор Георги Атанасов из силистријског покрајинског Историјскпг музеја изјавио је да је од ранохришћанских времена типично за епископије да имају два храма.

Прво бугарско царство је званично прихватило хришћанство као државну религију 865. године од Византије, после продужене битке између Рима и Цариграда око тога ко ће да обратити Бугаре. Године 870. поглавар Бугарске Православне Цркве добио је звање Архиепископа.

Године 917, након  огромног пораза Византинаца у бици код Анхиалоса, сматра се да је бугарски цар Симеон I Велики (в. 893-927)  прогласио поглавара Бугарске Православне Цркве патријархом. Међутим, ово звање је Византијско Царство признало после смрти цара Симеона 927. године,  под његовим сином,  Светим царем Петром I (владао 927-969).

„Ово није нека уобичајена градска црква. Ово је мајка-црква Бугарске Патријаршије, престолни храм првих бугарских патријарахâ то му даје историјску тежину,“ тврди Атанасов.

С обзиром на то да су садашња археолошка ископавања у бугарској Силистри само провизорна ископавања, новопронађена патријархова базилика из средњовековног града Драстара (Дуросторум у римско доба) биће комплетно откопана, конзервирана и поново закопана у очекивању будућих археолошких пројеката „са солидним финансијским средствима“.

Поред друге саборне цркве Бугарске Патриаршије из 10. века у Силистри, архелози су пронашли и око 30 средњовековних гробова који још увек нису споптуно истражени.

Упркос импресивним археолошким открићима у Силистри током последњих месеци, приоритет археолога је да врше спасилачка ископавања истовремено са грађевинским радовима на санацији који су им наметнули напет распоред, а што значи да неће бити времена да новоископане структуре буду изложене на лицу места.

Силистра – Дуросторум у историји

Древни трачки и римски град Дуросторум (Dorostorum) – познат и као Доростол или Драстар (Drustur) током периода Бугарског царства у средњем веку –  претходник је данашњег бугарског града Силистре. Првобитно је основан као античко трачко насеље на Доњем Дунаву. Године 29. после Христа Римљани су саградили тврђаву која је задржала име трачког насеља Дуросторум (или Доросторум). После победа у ратовима са Дачанима на северу Дунава, римски цар Трајан је стационирао елитну 11. легију Клаудија у Дуросторуму, а тврђава је постала трајно седиште ове легије до распада Римског царства. Године 169. у време владавине цара Марка Аурелија (161-180) Дуросторум је постао римски град – муниципиј. Између 2. и 4. века он је био главни градски и војни центар римске провинције Доње Мезије (касније подељена на Мезију Секунду и Скитију Минор), а главно римско упориште против варваских инвазија. Најранијих 12 хришћанских светитеља је са територије данашње Бугарске, и то су римски војници који су погубљени у Дуросторуму током Великог прогона цара Диоклецијана између 303. и 313. године, међу којима је Св. Дасије и Св. Јулије Ветеран. Године 388. данашња Силистрија постаје седиште хришћанског епископа. Римски генерал Флавије Ецијус (391-454. г.) био је познат као „последњи Римљанин“ због победе његове војске над Хунима у бици код Каталаунских поља 451. године, а рођен је у Дуросторуму. Током варварских инвазија Сармати, Готи, Хуни, Авари, Словени и Бугари пљачкали су град неколико пута. Поново је саграђен током владавине византинског цара Јустинијана I Великог (527-565.г.).

Словени су се доселили у Дуросторум око 590. године и прозвали га Драстар (Друстур). Град је потпао је под Прво бугарско царство (632/680 – 1018.г.) око 680. године.  Зна се да је бугарски кан Омуртаг (814-831), изградио овде једну велику царску палату познату као Дунавску палату бугарских канова, где је касније бугарски цар Симеон I Велики (893-927.г.) столовао од 896. до 897. године. Потом су 895. године (током Бугарско-мађарског рата из 894. до 896), Мађари, савезници Византије, опсели бугарску војску под личном командом цара Симеона I Великог у тврђави Драстар, али су одбијени. Следеће године Мађари су одлучно поражени од Бугара у веома тешкој бици код Јужног Буха (у данашњој Украјини), које је на крају довело њихова племена да се повуку на запад и населе се у региону Паноније у којој је основана данашња Мађарска.

Током последњих година Првог бугарског царства регион око данашње Силистре био је познат по манастирима на стенама. Године 927. Драстар је постао  седиште првог међународно признатог патријарха Бугарске Православне Цркве  Дамјана. Године 969. Драстар је заузео кнез Свјатослав I Кијевски, владар Кијевске Русије од 945. до 972. године.  Али две године касније њега је освојила Византија под царем Јованом I Цимискијем (969-976) у бици код Доростола, и преименовао је овај град у Теодоропољ, по војном свецу заштитнику Теодору Стратилиту. Године 976. бугарски цар Симуило  (977/997-1014) држао је град све до 1001. године када га је поново заузело Византијско царство.

Драстар је био митрополијско седиште и главна тврђава током Другог бугарског царства (1185-1396) Под царем Иваилом (1277-1280) године 1279. Драстар је издржао тромесечну опсаду Монгола. Њега су заузели Отомански Турци 1388. године (по некима, и 1400. г.) и претворили га у главну османску тврђаву. На крају, Силистра је постао главно градско средиште у доњем дунавском подручју.

Извор: ОСР (превод Информативне службе)