Археолози на трагу Првог храма у Јерусалиму

Археолози су пронашли у Јерусалиму нове доказе о разарењу града од стране Вавилонаца 586. пре Христа. Под поломљеним каменим слојевима на подручју Давидовог града нађене су десетине крчага за складиштење, угљенисано дрво, зрна грожђа и кости из касног периода Првог храма, саопштио је израелски Институт за старине. Институт извештава да су неки од судова имали печат розете, која је била карактеристика владавине негдашње Јудине династије. Резултати ископавања су показали да се Јерусалим био проширио према на њеном источном бедему пре него што су га разорили  Вавилонци, наводи се у саопштењу.

Давидов град на гори Офилу испод Храмовне горе је најстарији насељени део Јерусалима. Негдашњи град насељен Јевусејима, према Библији, око 1000 године пре Христа освојио је Давид и учинио престоницом свога царства. На суседној гори, његов син Соломон изградиће, у складу са традицијом, први јеврејски храм, у коме се до разорења 586. године налазио ковчег завета с десет Божјих заповести и др. Храм је обновљен после 40-годишњег вавилонског ропства, али је под царем Иродом почев од 19. године пре Христа замењен новим масивним храмом, тзв. Иродовим храмом.

Институт за старине је објавио проналазак непосредно пре јеврејског Дана сећања Тиша Б'ав (Tisha B'Av)  као дана подсећања на вавилонско разорење Првог храма, као и Иродовог храма 70. године по Христу од стране римског војног заповедника Тита. Јеврејска молитва и пост почеће у понедељак увече.

Извор: Катпрес (с немачког Информативна служба СПЦ)