Архиепископ берлински Марко богослужио у Цетињском манастиру
Архиепископ берлинско-германски Руске Заграничне Цркве г. Марко, који са групом поклоника Руса, Бјелоруса, Украјинаца и Њемаца борави у посјети Митрополији црногорско-приморској, служио је 8. септембра 2017. године, на празник Светих мученика Адријана и Наталије, свету службу Божју у Цетињском манастиру.
Саслуживало је цетињско свештенство и свештеномонаштво, а за пјевницом су били ђаци Богословије Светог Петра Цетињског. Светој служби је присуствовао и у њој молитвено учествовао Архиепископ цетињски ин Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Након светог причешћа, митрополит Амфилохије је поздравио и вјернима представио владику Марка ријечима да се ради о архијереју који је београдски ђак и, како је рекао, на неки начин духовно чедо преподобног Јустина Ћелијског. -Он је познати православни богослов, иначе по тјелесном поријеклу Њемац, али у Цркви Божјој нема Јелина ни Јеврејина, роба ни слободњака него смо сви једно у Христи Господу, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Владика Марко је заблагодарио на могућности да се заједно са вјерницима из своје Епархије може поклонити руци Светог Јована Претече и Крститеља. -Многи наши архијереји су били студенти вашег Богословског факултета у Београду и ми до дана данашњег имамо осјећај велике благодарности српском народу и краљу Александру, рекао је владика Марко.
Он је казао да је Руска Загранична Црква носила и да и даље носи свједочење хришћанства у западном свијету. -Ми се налазимо у многим државама, од Америке до Аустралије, готово би се могло рећи од сјеверног до јужног пола. И у нашој Цркви имамо људе, не само руског поријекла него и много странаца који су били крштени у нашој Цркви и који су примили нашу праву вјеру, рекао је архиепископ Марко.
Руска Загранична Црква основана је у Краљевини Југославији, након што је краљ Александар хиљадама руских емиграната, избјеглица од насиља бољшевичке револуције омогућио пријем и боравак у својој држави. Владика Марко је рекао да се Руска Загранична Црква и сада свакодневно моли за покој душе блаженопочившег краља Александра. У знак благодарности краљу Александру и нашем народу први поглавар Руске Заграничне Цркве митрополит Антоније Храповицки тада је краљу поклонио три велике светиње: десницу Светог Јована Крститеља, честицу Часног крста и икону Богородице Филеримосе. Након априлског слома 1941. светиње су пренијете у манастир Острог, одакле су их комунистичке власти отеле педесетих година прошлог вијека. Рука Светог Јована и честица Часног крста касније су предате Митрополији црногорско-приморској и оне се чувају у Цетињском манастиру, а икона Богородице Филеримосе и данас је утамничена од стране црногорске државе, од које је Црква потражује и очекује њен скори повратак осталим двијема светињама.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
