Архиепископ Јоаким Верунски: Словенски народи треба да се држе заједно
У интервјуу који је дао за Orthodox Christian, овај црквени великодостојник је изјавио да према Уставу о Цркви у Чешким земљама и Словачкој црквена јурисдикција покрива две независне земље: Чешку и Словачку, а Архиепископ Прага као и Архиепископ Прешева могу бити њени предстојатељи. Тако је садашња пуна титула Предстојатеља Православне Цркве Чешких земаља и Словачке: Архиепископ Прага, Митрополит Чешких земаља и Словачке или Архиепископ Прешева, Митрополит Чешких земаља и Словачке. Митрополит нас сједињује. Али свака од ових двеју држава има свог званичног представника Цркве код своје власти. У Чешкој је то Архиепископ прашки, а у Словачкој Архиепископ прешевски, а један од њих је Митрополит све наше Цркве. Наша Црква има данас 4 епархије са седиштима у Прагу, Прешову, Оломоуц-Брну и Михаиловцима.
Има око 50.000 православних Словака, док у Чешкој има око 20.000 православних Чеха, а уз њих око 100.000 православних Украјинаца и Руса. Украјинци помажу Чесима увелико, и то не само финансијски – они нас и уче. Људи који долазе из Украјине, васпитавају нас како да живимо истинским хришћанским животом, јер потичу из земље са традиционалном хришћанском културом. Наша Црква је још увек млада и неискусна у многим пољима хришћанског живота – немамо древне манастире, искусне исповеднице и стареце.
Архиепископ Јоаким истиче да су Чеси пригрлили хришћанство у време мисионарског деловања Светих Ћирила и Методија. После престављења Светог Методија, сви његови ученици били су утамничени и прогнани из Моравске, и већина њих је отишла на Балкан, па су Чеси и Моравци потпали под утицај западних мисионара, мада нису свесхрдно прихватили западни обред, тако да многи данашњи Чеси не схватају да је њихова првобитна вера била православна. Чеси и Моравци сматрају да су им веру наметнули други, и отуда мислим да они и данас остају индиферентни према хришћанству. Наш задатак је да их просветлимо и повратимо Чехе вери њихових праотаца.
Лично ја био сам римокатолички свештеник. Многи наши свештеници и верници били су у то доба атеисти, католици и протестанти. Тек кад почнемо да читамо књиге, кад трагамо за истином, тек онда проналазимо Православље.
Владика је изјавио да је постао православан након тога што је у гимназији почео читати Фјодора Достојевског. „Старац Зосима из романа Браћа Карамазови био ми је посебно интересантан. И онда сам почео да читам о вери, Богу и монашком животу, па сам преобраћен у Православље у својој 19. години. Студирао сам математику и биологију, а истовремено сам пратио курсеве на Православном универзитету. Пропутовао сам Грчку, Србију и Румунију, посетио Енглеску и поклонио се великим светињама...А у другој години својих студија провео сам у Русији месец дана походећи света места.“
„Мој родитељи су били запрепашћени, јер су људи иначе мислили да је Православље „руска вера“. Међутим, касније су и мој отац и брат постали православни. Мајка ми је остала протестант, али поштује моју веру. Па и кад сам имао послушање у Тројице-Сергијевој лаври, долазила је да ме види...“
„Тако, Чесима није много блиско Православље, но верујем да ако мисионаримо, људи ће постепено схватати Православље као веру својих праотаца, древне Моравије, светих Ћирила и Методија и многих других великих светитеља поштованих у нашој земљи.“
На питање који се светитељи поштују у Чешкој, Високопреосвећени је одговорио да су већини Чеха најомиљенији светитељи Ћирило и Методије, учитељи Словена; као и њихови ученици Горазд, Климент, Наум, Ангелар и Сава. Наравно да прослављамо Светог кнеза Растислава који је позвао Свете Ћирила и Методија да крсте Словене.
Ми много поштујемо Светог Јована Чешког, рођеног у племићкој породици, који је касније постао први чешки пустињак. Живео је подвижнички у чешким шумама 30 километара далеко од Прага. Занимљиво је да је у тим шумама сусрео Боривоја I, војводу Бохемије и супруга Свете Људмиле Бохемске. Сваке године служимо Божанску Литургију у пећини Светог Јована. Ова пећина је веома лепа и припада Католичкој Цркви, која нам је уступа овим поводом.
Ми такође дибоко поштујемо св. Вјачеслава, кнеза Чешке земље, и његову баку Свету Људмилу. Мошти светог Вјачеслава похрањене су у католичкој катедрали Светог Вита у Прагу. Његова нетљена глава (као и глава Свете Људмиле) чувају се одвојено од тела у једном ковчегу у истој катедрали. А ту близу, у древној базилици Светог великомученика и победоносца Георгија почивају мошти Свете Људмиле. На празничне дане читамо акатист пред моштима, а у наставку служимоЛитургију у свим нашим црквама. Узгред буди речено, у овом тренутку у Прагу има осам православних парохија.
У диптиху Светих налази се и Свети Прокопије Сазавски, који је основао манастир близу реке Сазаве и постао његов први игуман. Хтео је да обнови источно богослужење и обреде.
Чеси много воле свештеномученика Горозда (Павлика), епископа Чешке, Моравске и Шлезије. „Он је мученик 20. века.“ Свети Горазд је прво био римокатолички свештеник, па је прешао у Православље и у Србији је хиротонисан за епископа. У оно време ова Црква је била под јурисдикцијом Српске Патријаршије да би после Другог светског рата била под јурисдикцијом Руске Православне Цркве, а касније је добила и аутокефалију. Прослављамо и Светог Алексија (Тота) Карпаторуског и новомученика Максима (Сандовича) Горличког.
По питању манастирског живота, Високопреосвећен је навео да ова Света Црква има манастир Преображења Господњег у Миликов-Тешову, где се подвизавају три монаха, и женски манастир Светих Вјачеслава и Људмиле у Лоденицама. Црква има и друге манастире, али без братстава, док се неки монаси из Чешке и Словачке подвизавају у Светој Гори и Грчкој, па је надати се да ће се они вратити као искусни духовници и обновити манастирски живот у Чешкој.
О светом свештеномученику Горазду архиепископ Јоаким је казао да је он подизао и обнављао цркве, при чему му је помагао свептеник Андреј Коломацки из Карпатске Русије који је пре тога био подигао многе цркве у Карпатској Русији. Свети Горазд је превео на чешки језик богослужења, писао је коментаре на Јеванђеља, преводио Свете оце и подучавао људе Божанској Литургији. Захваљујући његовој архипастирској делатности, многи католици су прешли у Православље. Током 20 година његовог архипастирствовања постигнуто је више него за свих ових 70 година од његове мученичке кончине до данас.
Јерарх је говорио о могућностима побољшања православног образовања у Чешкој и у том смислу је изнео да намеравају основати издавачку кућу где би се преводиле и штампале књиге. У том циљу они добијају финансијску помоћ од државе, али недостају стручњаци. Настоје и да на факултету устроје одсек православног богословља на којем би се школовали будући свештенослужитељи, и у том контексту спомиње да на Универзитету у Карловим Варима постоји одсек за православно богословље, али се настава изводи више на академском нивоу, без залагања на припреми будућих свештенослужитеља.
Руска Православна Црква помаже у великој мери: она прима младе Чехе и Словаке на академије за црквену уметност, на институте за диригенте црквених хорова, као и студенте духовних семинарија и академија. Архиепископ Јоаким истиче да је велики број црквених радника ове Цркве студирао на Духовној академији у Тројице-Сергијевој лаври. У овом тренутку многи студирају и на Кијевској духовној академији. С друге стране, архијереји из Словачке имају уходане односе и плодну сарадњу са Украјинском Православном Црквом, па врше размену студената, тако да многи Украјинци долазе на студије богословља у Прешов и обрнуто.
Извор: OrthoChristian.com (са енглеског Информативна служба СПЦ)
