Архиепископ Јован: Остајемо верни Христу

Поглавар Охридске Архиепископије живи и служи на релацији Грчка - Србија. После одслужене две затворске казне у македонским затворима, Његовом Блаженству Г. Јовану запрећено је новим тамновањем. У време одржавања Светог Архијерејског Сабора СПЦ разговарали смо са Његовим Блаженством Г. Јованом о новим страдањима јерархије и верника.

Ваше Блаженство, на Сабору сте изнели најновији пример бруталног поступка власти Македоније када је у питању однос према Православним верницима Охридске Архиепископије. Какав је став заузео Сабор по питању деценијског прогона верних и свештенослужитеља у Републици Македонији?

- Известио сам Сабор о немилом догађају од 12. маја на гробљу у Кавадарцима, када је расколничка организација, тзв. Македонска црква покушала да спречи опело и сахрану верника Охридске Архиепископије. Обред је служио Епископ брегалнички г. Марко са свештеником и ђаконом. Видео снимак тог ружног догађаја је интернетом обишао свет. Људи су згрожени докле је стигла расколничка свест , да ометају чак и сахрану покојника на гробљу. Нису дали да обавимо обред у једној од цркава које је узурпирала тзв. Македонска црква, забранили су обред чак и у Градској капели, која је грађена од самодоприноса грађана. И на самом гробу, који је приватна својина породице, ометали су свештенике да изврше опело. То је ужасан поступак. Годинама уназад питање регистрације Охридске Архиепископије остаје нерешено. После негативног одговора судова у Македонији, предмет смо доставили Суду за људска права у Стразбуру. Сабор сам известио о мом хапшењу ради екстрадиције у Бугарску и о свему што се дешавало протекле године. На плану верских права и слобода у Македонији стање се није поправило. Прецизније, нема помака од 2002. године када смо ступили у јединство са СПЦ.

Шта је до сада предузето да се тешко стање у Архиепископији реши?

- Имамо пуну подршку Сабора, али Сабор је у овом тренутку немоћан да утиче на државни врх Републике Македоније да промени свој однос према Охридској Архиепископији, коју признају међународни фактори. У годишњим извештајима Стејт департмента и организација за људска права увек се помињу кршења верских права верника Охридске Архиепископије. На основу тих извештаја, ја сам био ослобођен од Суда у Бугарској, јер су ондашње судије схватиле да је мој прогон и прогон верника Охридске Архиепископије на верској основи, а не по кривичном законику Републике Македоније. Из тог разлога нису допустили моју екстрадицију, јер у протоколу за екстрадицију постоји члан у коме се каже да када се сагледа да ће неко бити гоњен на верској основи или по расној дискриминацији у земљу у којој се тражи да буде екстрадиран, тада суд који одлучује може да не допусти екстрадицију. Било ми је јако тешко и непријатно да будем затворен у другој земљи, али је то било и плодоносно, јер је један непристрасан суд који није обремењен политичким стањем у Македонији, донео непристрасну одлуку. Судско гоњење је у трећем покушају осуђено, иако сам за исти предмет предходно ослобођен. То је верски прогон без икаквог кривичног дела које ми се приписује.

Детаљније прочитајте у ПРАВОСЛАВЉУ број 1061

Извор: Православље