Архиепископ Сан Франциска Антоније (Медведев): Млади старац

Ускоро излази из штампе ново издање Истине, Издавачке установе Православне Епархије далматинске:

Архиепископ Сан Франциска Антоније (Медведев)

Млади старац
(Преподобни Амвросије Нови - Миљковски)

Житије двојице подвижника које је лично познавао, свети праведни Макарије почиње речима: «Никакав сам ја монах браћо, али сам видео монахе.» Ако је овај велики отац налазио утеху у таквим сећањима, како да се не радујем када ја, бедни и само прерушен у монаха, треба да говорим о баћушки Амвросију. Виђао сам га, слушао, најсрећније дане живота сам провео под његовим окриљем и примио сам монашки постриг из његових часних руку.

Обраћали смо му се, и још увек то чинимо, речју «баћушка». То је света реч, која обухвата значење и оца и аве. Тако су ословљавали и светог Серафима, али и незаборавне велике оптинске старце Амвросија и Глинска и Белоберега. Та чудесна реч - баћушка - оживљава успомену на архимандрита Амвросија Миљковског.

Баћушка је имао обичај да цитира речи (не знам чије), да је «монаштво барометар живота у Цркви». Имајући то на уму, видећемо како се кроз монаштво појединих националних православних цркава најбоље може сагледати како живе Њена чада и којим духом дишу.

Баћушка је канонски припадао српском клиру и волео је Србију, која му је пружила уточиште у време Револуције. Отац Амвросије је рођен у Пензи у свештеничкој породици. На његово духовно узрастање највише су утицали оптински старци и пријатељство са архиепископом Антонијем (Храповицким).
Житије оца Амвросија за нас представља казаљку на барометру која описује живот Руске Цркве. Баћушка је познавао тајне подвижнике поробљене Русије и био је живи доказ присутности древног духа Антонија и Теодосија Печерског, Сергија Радоњешког, Нила Сорског и оптинских стараца.

Баћушка је рођен у селу Говорово у Саранској губернији, која је била под управом Пензе, првог јануара 1894. године, на празник светог Василија Великог, великог светилника Цркве и учитеља монаха. У то време је баћушкин деда, отац Симеон Курганов, још увек био активан свештеник. Његов отац, поштовани Зинов Курганов, служио је у Говорову. Није сачувано баш много података о баћушкином детињству и младости. Познато је да је отац Зинов био обични сеоски свештеник, како кажу, помало модеран, те није много ценио монаштво, изузимајући Оптину, као што ћемо то касније видети. Баћушкина мајка, Љубова, се рано упокојила и он је се мало сећао. Не зна се тачно колико је браће и сестара имао баћушка, само је познато да је имао једног брата. На светом крштењу, баћушка је добио равноапостолно име кнеза Владимира.

Не бих вам знао више ништа рећи о детињству Владимира Курганова, да није чудесне приче о баћушки коју ћу вам дословце препричати.

Превод с енглеског: Сестринство Тројеручице - Шибеник

Извор: Епархија далматинска