Живјели смо у знаку Светог Јована Владимира и његовог часног крста који иде на Румију

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 2. јула 2016. године са свештенством свету службу Божју у Лаври Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду у Подгорици.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митроплит је рекао да онима који нијесу крштени и који не вјерују у Бога смета што се Немањин град зове тим именом. „Њима смета што ми ово мјесто називамо Немањин град. А још више им смета што се овдје открила ова светиња, ова Лавра Преподобнога Симеона Мироточивога“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је казао да то смета носиоцима брозоморно-монтенегринске идеологије утемељене на дукљанској митологији која сада влада Црном Гором.

Након причешћа вјерних владика Амфилохије је рекао да се  та брозоморно-монтенегринска идеологија одриче свега онога чиме је Црна Гора, и Зета, и Дукља живјела кроз вјекове. „Живјела је све у знаку Светог Јована Владимира и његовог часног крста који иде на Румију, ево и до данас“, казао је Владика.

Владика је казао да поклоницима дукљанске митологије смета румијска Литија са крстом Светог Јована Владимира. „Комунисти су били забранили ту литију, а сад је њихови духовни потомци проглашавају за нематеријално културно добро и траже да ми срушимо храм Свете Тројице на Румији, јер, забога, то ремети заједништво“, рекао је Владика Амфилохије.

Након Литургије одржан је Научни скуп „Свети Јован Владимир и његово мјесто у српској историји, култури и духовности“. Скуп је, поводом хиљадугодишњице светитељеве мученичке кончине, организовао новоосновани Институт за српску културу из Никшића.

Др Будимир Алексић је, отварајући скуп, казао да он има за циљ  да се, ангажовањем истакнутих истраживача у области богословских, историјских и филолошких наука, сагледа цијели комплекс питања и проблема везаних за постављену тему и да се тако у границама данашњих могућности дође до нових сазнања и изграђивања потпуније слике о Светом Јовану Владимиру.

„Свједоци смо да се овдје, нарочито у последњих двадесетак година, ствара једна лажна слика и о Светом Јовану Владимиру, његовом дјелу и времену, и о прошлости овог простора, и та слика се пласира у медијима, у јавном дискурсу, у оквиру културних установа, преко образовног система“, упозорио је Алексић.

Потом је митрополит Амфилохије говорио на тему „Свети Јован Владимир изнад Истока и Запада“. На скупу су своје радове саопштили петнаесторица учесника из Црне Горе и Србије, а њихова саопштења биће објављена у посебној свесци „Српске баштине“, часописа Института за српску културу.

Извор: Митрополија црногорско-приморска