Архијерејска Литургија на Војничком гробљу на Сокоцу
На задушнице, 4. новембра 2017. године, на дан успомене Светог равноапостолног Аверкија Јерапољског, Његово Високопреосвештенство г. Хризостом, Митрополит дабробосански, служио је свету архијерејску Литургију у цркви Свете Петке на Војничком гробљу на Сокоцу.
Прије почетка свете Литургије Високопреосвећени је освештао новоосликани живопис овог храма. Цјелокупно осликавање цркве Свете Петке прекрасним фрескама донирао је г. Зоран Његовановић из Крушевца, иначе рођен и одрастао у Вогошћи. На крају свете Литургије Високопреосвећени је захвалио свима који су основали, градили и украсили ову спомен-цркву погинулим и пострадалим у одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године са подручја сарајевско-романијске регије. Посебно је захвалио донатору предивно осликаних фресака г. Његовановићу, којег је на приједлог старјешине светог храма протојереја-ставрофора Златка Богдановића, одликовао Сребрним орденом Светог Петра Сарајевског и Дабробосанског.
Након уручења ордена г. Његовановићу, Високопреосвећени је са свештенством и народом изашао из светог храма и пред спомен крстом на сред Војничког гробља служио општи парастос за све погинуле и пострадала војнике и војсковође који борећи се на пољима одбране животе своје положише за крст часни и слободу златну.
У бесједи након прочитаног светог Јеванђеља Високопреосвећени је бесједио на ријечи из јеванђелског зачала Ја сам врата. Ако ко уђе коз Мене спашће се и истакао: -Господ самог Себе назва вратима. На другим мјестима Он је за себе казао: Ја сам Пут, Истина и Живот! Затим: Ја сам Свјетлост свијета, Ја сам алфа и омега... Чусмо како Он себе назва Вратима. Врата су пролаз кроз која се улази или излази из нечега. Он, Господ наш Исус Христос, јесте Врата нашег уласка у Цркву, свету заједницу светих Божјих изабраних чланова Цркве Божје. Зато је и дошао, унизио Себе како би свима био све и све призвао у јединство кроз Себе као Врата Царства Небескога. Господ својим слушаоцима на сликовит начин говори о тајни Цркве Његове, о Заједници коју Он основа позивом: Хајде за мном! У новој Цркви, за разлику од старозавјетне, Он позива све и жели да се сви спасу на начин да нађу спасавајућу науку као нову пашу.
За трпезом љубави уготовљену овим поводом и овом приликом г. Његовановић се обратио Митрополиту, свештенству и присутним вјерницима и на крају обраћања уручио је Митрополиту предивну архијерејску митру. Захваливши г. Недељковићу на бираним ријечима и на поклону истакао и поновио да је његов прилог за свету цркву на Војничком гробљу велики и значајан по томе што је прилог љубави и племенитих осјећања према својим најмилијим који почивају у Војничком гробљу и према свим његовим земљацима који дадаоше животе своје за нас, за другог, а што је врхунац божанске љубави.
Извор: Митрополија дабробосанска
