Архијерејска Литургија и рукоположење у Андрићграду
Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим на празник Светог Симеона Богопримца служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог мученика кнеза Лазара у вишеградском Андрићграду
Са благословом Митрополита дабробосанског г. Николаја и Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија, владика Максим је, уз саслужење осам свештеника и два ђакона Митрополије дабробосанске, у чин ђакона рукоположио клирика Митрополије дабробосанске дипломираног теолога Душана Андрића из Вишеграда, коме је честитао на узвишеном и светом чину, пожељевши му да духовно узраста и напредује. Епископ Максим је казао да сви треба да се радујемо, јер је Црква Божија - Црква сабраног народа и сви смо позвани на спасење, те да Епархија дабробосанска има разлог више да се радује, јер је добила још једног саслужитеља тајне Христове.
„У нашем животу све је благослов, све примамо као незаслужени дар, али управо зато треба да се припремамо колико год можемо. Сваки наш тренутак живота може да буде благослов, ако је испуњен благодарењем Богу“, рекао је Владика и захвалио вишеградским свештеницима, појцима и вјерницима који, како је нагласио, битишу и бораве у Вишеграду који је симбол трајања и опстајања.
Владика Максим пожелио је свима срећан празник Светог Симеона Богопримца, који се сматра заштитником мале дјеце, јер је примио Богомладенца на руке у храму Јерусалимском. Владика је честитао и празник Сретење Господње рекавши да „празнујући Сретење празнујемо и сусрет нас међусобно.“
„Сретење је симбол сусрета и измирења. Симбол тог измирења јесте и прича о блудноме и расипноме сину. То је јеванђелска прича и једна од најдубљих повијести Светога писма Новога завјета, која сажима сву историју нашег палога рода људскога. У тој причи је исто тако сажета и порука нашега спасења“, казао је владика Максим у својој бесједи.
Владика Максим је обишао комплекс Андрићграда, те прокрстарио ријеком Дрином до Старог Брода гдје је посјетио спомен-капелу Србима страдалим од усташке каме почетком Другог свјетског рата.
Извор: Митрополија даборбосанска
