Архијерејска Литургија и рукоположење у Аранђеловцу

Његово Преосвештенство Епсикоп шумадијски г. Јован служио је 24. фебруара 2019. године свету архијерејску Литургију у цркви Светог архангела Гаврила у Буковику код Аранђеловца.

Саслуживали су архијерејски намесници орашачки, опленачки и колубарско-посавски, протојереји-ставрофори Мића Ћирковић, Миладин Михаиловић и Златко Димитријевић, као и протојереј Љубиша Ђураш, протођакон Иван Гашић и ђакони Стеван Илић, Александар Бабић и Милош Ћирић.

У светој Литургији учествовали су и чланови хора Света Анастасија Српска из Аранђеловца.

По читању јеванђелске приче о блудном сину, епископ Јован се вернима обратио очинском поуком: -Налазимо се у припремним недељама пред свети пост. Претходне недеље свето Јеванђеље је имало за тему смирење, док је ове недеље посебно наглашена тема покајања. Реченица Боже милостив буди мени грешноме одраз је покајног карактера којем требамо да стремимо. Блудни син се “вратио к себи” после учињеног греха. Тако и сви ми требамо да се покајемо, тј. да се вратимо к себи. Док се не вратимо к себи, нећемо моћи ни да се вратимо Богу. Иако је блудни син згрешио и осетио понор у себи, њега ипак није оставио Господ, који никога не напушта. Ми људи смо склони да највише згрешимо ономе који нас је највише и задужио, а то је Господ Бог. Бескрајна Божја љубав се огледа у превеликој праведности, стрпљењу и радости Божјој упућеној свима нама. Та Божја љубав је најузвишенија од свих других врста љубави.

-Блудног сина морамо повезати пре свега са самим собом. Себе смо извели на пут покајања када признамо да смо згрешили, а не када лик млађег брата повезујемо са људима из наше околине, јер туђе грехе много лакше увиђамо него своје. Да ли смо ми тај грешни млађи син? То је питање које требамо стално себи да постављамо. Сваки грех нас удаљава од Господа, али је Господ трпељив. Колико ћемо се одвојити од Бога зависи превасходно од нас, а Господ нас увек прима назад к себи. Ова прича је доказ да Бог исто воли и праведника и грешника. Ми не знамо ни дана ни часа када ће Господ доћи и зато требамо увек бити у приправности од греха и кајати се и исповедати се. Бога требамо имати стално у своме срцу, јер ако Он није у нашем срцу - нама нема спасења. Крштење није само по себи довољно да будемо сигурни да нас очекује Царство Божје. Оно је заправо само пасош који требамо чувати који ће нам бити неопходан на царини, тј. при уласку у Царство Божје, а хришћански живот је оно што ће нам то омогућити.

У току свете Литургије Епископ је рукоположио ђакона Милоша Ћирића из Лазаревца у чин јереја и поставио га на другу парохију при Старој цркви у Јагодини. Посебно дирљива била је поука коју је Епископ изрекао новом посланику на њиви Господњој пре читања свештеничке заклетве: -Данас је оцу Милошу дато оно што није дато ни анђелима. Буди стално свестан благодати коју си данас добио. Док у побожном страху будеш служио Богу, до тада ћеш знати да је Бог са тобом. Увек се питај да ли си достојан овога што си данас добио и чувај паству која ти је поверена.

Извор: Епархија шумадијска