Архијерејска Литургија у Ђеврскама

Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије служио је 13. децембра 2015. године свету архијерејску Литургију у храму Светог пророка Илије у Ђеврскама.

Обративши се присутнима епископ Фотије је подсетио на житија двају светитеља које на овај дан празнујемо, Светог апостола Андреја Првозваног и Светог Акакија Синајског.

-Као ученик Светог Јована Крститеља, Свети Андреј сусрете се са Господом Христом и одмах у Њега поверова. Он пође са Исусом и са собом поведе и свога брата Петра. Узе за мислију да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, потом у земљама Дунавским, у Русији и око Црног мора и на послетку у Епиру, Грчкој и на Пелопонезу. Широм овим земаља први апостол Христов преведе много народа у веру и постави им свештенике и епископе. За време својих пропутовања он учини многа чуда у име Христово и придоби многе за Господа, а међу њима и брата и жену царског намесника Егеата. Овај се због тога разјари и нареди да се Свети Андреј стави на страшне муке, а потом распне на крсту. Пострада тако овај велики угодник Господњи, али и у смрти остаде веран Христу, проповедајући корисне поуке народу који се ту беше окупио. Зато га Господ награди и на његов крст паде светлост тако јака да се није могло у њега гледати. Обасјан и у молитви овај свети мученик предаде тако душу своју Господу, а иза њега на Земљи остадоше многа добра дела о којима се и данас говори, истакао је владика Фотије.

-Житије Светог Андреја учи нас истрајности и чистоти срца у вери Христовој, а Свети Акакије пример је скромности, трпељивости и послушања. Као монах на Синају имао је он једног злог и строгог старца који га је стално мучио и то не само грдњама и укорима, него га и бијаше сваког дана. Свети Акакије никада се није жалио, а када би га ко срео и упитао за модрице и ране увек би одговарао да је добро. После дванаест година таквог живота упокоји се овај трпељиви човек и би погребен. Скупише се оци и духовници на гробу његовом не верујући у вест о смрти тако младога човека и један од њих упита: "Акакије, јеси ли ти умро?" Из гробнице се утом зачу глас говорећи: "Нисам умро оче, јер послушноме је немогуће умрети." Покаја се тада његов старац и затражи келију поред гроба Акакијевог, па у њој проведе остатак свога живота земаљског молећи опрост за неправду коју је овом светитељу наносио. Научи нас тако Свети Акакије великој врлини послушања која је посебно важна у за оне у монашком чину, али и за свакога човека, рекао је епископ Фотије.

-Пут смирења и послушања је царски пут којим сви треба да идемо, јер ћемо се тако спасити од духа бунта и рушења правих вредности који нам се често намеће, рекао је владика Фотије захваливши свима који су помогли да се свети храм у Ђеврскама уреди и ослика и честитавши оцу Ђорђу Веселиновићу који је на данашњој Литургији одликован чином протојереја.

Извор: Епархија далматинска