Архијерејска Литургија у Доњој Превији

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије служио је, у недјељу по Рожеднству Христовом, 10. јануара 2015. године, свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика косовског кнеза Лазара у Доњој Превији (општина Рибник).

Саслуживали су протојереј Мирко Моравац, парох превијски, јереј Бошко Максимовић, парох ораховљанско-чађавички, и протођакон Никола Перковић. На Литургији су вјерници приступили светој чаши и у светој тајни причешћа сјединили се са Богомладенцем Христом, спаситељем и обновитељем васељене.

Окупљеном народу Божјем у храму обратио се владика Атанасије. Владика је вјерном народу честитао велики празник Рођења Христовог, који је донео радост цијелом свијету. О тој радости, спасењу које донео Спаситељ, као и о потреби будности и постојаности у молитви, бесједио је преосвећени владика Атанасије.

-Ми смо веома радосни ових дана, али не само у ово време. Ми имамо повод да будемо радосни целога живота, зато што је Бог увек са нама. Његово име Емануил, занчи Бог је са нама, а његово име Исус, значи Спаситељ. Он је дошао да спасе човјека. Да спасе човјека од онога што га угрожава. Човјека угрожавају његова два велика непријатеља, а то су: грех и смрт, која је резултат греха. Грех је вођење живота у погрешном правцу. Умјесто у животворном, грех представља вођење живота у смртоносном правцу. Грех је раскид заједнице са Богом, али и са собом, са исправношћу свога живота. Резултат свега тога је смрт, ћорсокак и безизлаз. Из тог ћорсокака, човека може да избави само Бог. Осим тога човек има и спољне непријатеље, а то су ђаво и његове слуге. Данас смо чули из светог Јеванђеља како је ђаво подстакао неке људе да се потруде да одмах Христа протерају са земље. Чим је дошао на овај свијет, одмах је Христос засметао ђаволу. Видјели смо намеру Иродову да убије Исуса, који од мудраца тражи да га обавесте гдје је Христос. И када су га мудраци надмудрили, Ирод је у безумној освети, побио сву малу децу у Втилејему, узраста до две године. Надао се опаки Ирод да ће тим убилачким чином захватити новорођеног Спаситеља света, Господа Христа. Анђео је поучио Јосифа да склони дете у Египат. По смрти Иродовој Исус се вратио у Галилеју, у мјесто Назарет. Ту је одрастао и придобио људе за заједницу са Богом. На тај начин Христос ће основати Царство Небеско, тј. заједницу са Богом. Порука данашњег дана је да будемо јако пажљиви и да се не удаљимо од Христа. Чим Господ посеје неку добру мисао, добру реч у срце човека, увек има неко ко жели да отме ту реч, да сакрије и заклони Христа од нас. Без обзира ко то био: човек, организација, идеологија, сви са таквим намерама надахнути су непријатељем човјека – ђаволом. А ја вам желим да се надахњујете Христом, призивајте име свето Његово и приступајте Му свагда на богослужењима. Свједочите Га на сваком месту. Само тако и на тај начин Христос ће вам вазда бити савезник и сапутник. А ако имате Њега, имате све, ничега вам не мањка, поручио је, између осталог, у својој бесједи владика Атанасије.

Евхаристијско сабрање продужено је за трпезом љубави, коју је припремио прото Мирко са својом протиницом. Том приликом епископ Атанасије поразговарао је са вјерницима парохије превијске, о животу вјерника на овим просторима, као и проблемима који их тиште. Проблеми са којима се сусреће цијели простор Високе Крајине, изражени су и на простору ове парохије. Један од проблема је све чешћи одлазак младих са ових простора, услљед недостатка посла и егзистенцијалних проблема. Епископ и вјерници заједно су закључили да је Бог овом крају подарио прелијепу природу и велика природна богатства, тако да, гледајући са тог становишта, простор у долини ријеке Сане, окружен планинама Шишом и Димитором, уопште није сиромашан. Проблем је у недостатку визије и јасних планова за напредак овог краја и просперитет свих његових житеља. Потребно је да нас погледају из наших матица и наших центара, прије свега из Бања Луке, а онда и из Београда, да нам пруже руке, подстакну и помогну нас, како би овај крај напредовао у економском, туристичком, културном и сваком другом погледу. Такође, свима нама је потребна духовна обнова. Та обнова, не зависи од великих центара, нити од било кога са стране, него од нас самих. То је прије свега обнова саборности, обнова духовног – литургијског живота. Да би се створио амбијент за ту обнову, потребно је завршити изградњу храма Светог кнеза Лазара у Превији. Камен темељац и земљиште за овај храм освећени су 2002. године. Био је то први по реду Видовдански сабор. Следеће године, на Видовдан, освећени су темељи овога храма. Од тада је започета традиција одржавања Видовданских сабора у Доњој Превији. Био је то почетак духовне обнове овог мјеста. Потребно је да наставимо ту обнову, да завршимо овај храм, на спасење свих нас. Храм ће да свједочи о вјери нашој и биће на понос нама и нашим поколењима. Упоредо са економском, привредном, културном, мора да иде и духовна обнова, закључак је овог пастирског разговора.

Извор: Епархија бухаћко-петровачка