Архијерејска Литургија у манастиру Марчи

У недељу, 18/31. јула 2016. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије служио је Божанску Литургију у капели Светих Архангела на месту где се налазио храм историјског манастира Марча.

Саслуживали су презвитер Љубиша Миодраговић, парох у Нарти, презвитер Богољуб Остојић, парох у Загребу, протосинђел Венијамин (Ковачић), јеромонах Никон (Цветићанин) и ђакон Бранимир Јокић. Светој Литургији присуствовало је неколико десетина верника. После ситургијског славља уследио је обред благосиљања славског колача и помен за све упокојене епископе марчанске, игумане и монахе који су се подвизавали у манастиру Марча.

У архипастирској беседи митрополит Порфирије је казао да је данашња Литургија служена на месту где се столећима уздизала молитва Господу: -Молитва се уздизала Господу од оних који су свој живот свецело посветили Њему. На месту на којем је био манастир у ком су се сабирали, живели и служили Богу православни монаси кроз векове, а онда је вихор времена и невоља овога света учинио да у више наврата манастир буде спаљиван и ружен и да се живот монашки у њему угаси. Али тамо где је једанпут започела молитва она се непрестано узноси к небу и неперестано се развија. Јер они који су овде свој монашки живот започели молитвом, подвигом и постом то исто су наставили у Царству Небеском и сигурно су њихове молитве везане за ово место. Оне се уздижу одавде на небо и силазе благослови са неба на њега, поручио је Митрополит и додао:

-Зато смо се и ми данас овде окупили да служимо свету Литургију да наставимо оно што је пре много векова започето и да се молимо Господу да ово место живи и да се на њему окупљамо, али и да Бог да да опет монашко семе овде проклија и да може реално и практично да се врши свакодневно богослужење. Овде као да је Бог саздао овај простор да на њему постоји црква и да се на њему служи Богу.

Говорећи о јеванђелској причи која је прочитана на Литургији, а која говори о исцељењу одузетога, Митрополит је истакао: -Неки људи који су веровали у Бога, довели су једног одузетог човека пред Христа и замолили Га да га исцели. Тај човек, иако у тешким мукама није имао вере у срцу. Господ не гледајући на његово безбожје, на његов грех, на његово зло, него видевши велику и снажну веру оних других, оних који су га донели, помогао је и исцелио онога који није имао вере. Могуће је да нашом вером, ако је истинска, права, чиста и снажна, ако је вера која је свесна да све зависи од воље Божије и промисла Његовог, ако је вера која је свесна да ништа сами не можемо учинити, ако је вера која зна да ништа што поседујемо није наше него је све дар Божији, онда та вера утиче на наш живот, онда та вера даје снагу и није безнађе и очај него је сила и свест о томе да Крст Христов и сила Васкрсења Његовог јесу међу нама и да они дају снагу и уводе нас у вечност, али већ сад и овде чине вечност присутном и нама доступном.

По завршетку свете Литургије Митрополит је остао у дужем срдачном разговору са својим епархиотима уз послужење које су припремили и донели верници.

Манастир Марча је подигао митрополит дабробосански Гаврило Аврамовић који је пребегао из Босне заједно са седамдесет монаха из манастира Рмањ између 1578. и 1588. Манастир је био посвећен Светим Архангелима и био центар духовног живота православних Срба у подручју Вараждинске крајине. Због свог значаја био је и центар српског политичког живота. Као такав постао је мета, у то време изразито снажне аустроугарске политике унијаћења. У манастир је 1671. године доведен први унијатски епископ. Тек 1737. Марча је враћена Српској православној Цркви да би већ наредне, 1738. поново била предата у руке унијата. Православни народ није могао да прихвати чињеницу да се светиња поново одузима те у ноћи 17/28. јуна 1739. Марча бива запаљена како не би било могуће да се у њу населе унијатски монаси. Исте године почиње обнова манастира Марча која је обновљена у наредних неколико година. Бечка политика унијаћења која није јењавала доводи до насилног одузимања манастира 1753. године. На молбу српских вођа царица Марија Терезија у њега не насељава унијатске монахе него латинске монахе пијаристе који су се из манастира одселили после неколико година, али су користили манастирско имање. После њиховог одласка манастир је постепено пропадао до потпуног урушавања. На месту где се налазио манастирски храм данас стоји мала капела посвећена Светим Архангелима и око ње се окупља православни народ особито о празнику Сабора Светог Архангела Гаврила.

Историја манастира Марча јесте верни приказ историје православног народа у Крајини који је био спреман да по цену живота сачува своју веру и због тога стално пролазио кроз многа и тешка искушења.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска