Архијерејска Литургија у манастиру Сељани

Настављајући молитвено прослављање Божића, на други дан празника, Сабор Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије богослужио је у Светоуспењском манастиру у Сељанима код Пријепоља.

Саслуживали су настојатељ манастира јеромонах Петар, протојереј Бранислав Стојановић и протођакон Никола Перковић.

-Велики празник, други дан Божића – Сабор Пресвете Богородице, веома је поучан за нас, имамо много научити из данашњег празника, а највише учимо то да овај живот не проходимо сами, него у заједници са Богом. Прочитано је више пута ових дана да ће се Господ наш, људским речником звати Емануил. Пазите, ми употребљавамо људске речи за Бога да бисмо га описали а Он је неописив, али ми морамо користити неке речи и имена да бисмо га означили као што именујемо људе око нас. Тако, једно од најближих имена које Њега описује од када је у телу јесте Емануил, а преведено на српски значи са нама је Бог, јер када се Он родио као човек Он је и ближе са нама него што је био пре рођења као човек. Он је увек са нама, али сада је у већој мери Бог са нама, веседио је Владика и додао:

-Бог је са нама, нисмо сами. Бог је зато и дошао да би успоставио заједницу са нама, треба да будемо свесно учесници те заједнице са Богом, да му тако одговоримо са вером, са надом, са поверењем, са љубављу и да му и ми принесемо своје дарове. Данашњи дан говори и о томе како су сви они који су у оно време сусрели Христа нешто му приносили. Ови мудраци са истока принели су злато, тамјан и смирну, оно што су најдрагоценије имали. Каже црквени песник да су му пастири принели дивљење, неки ватру наложили у пећини да се огреје Цар Небески. Пресвета Богородица је дала највише, дала своју крв јер је из ње рођен, небеса су дала звезду која је обасјавала одозго и водила мудраце. Шта је то што ћемо ми принети Богомладенцу? Да принесемо чврсту веру, оданост Господу Христу, оданост Његовим заповестима, да их се придржавамо. Добра дела да му приносимо, а једно од тих добрих дела која сте принели јесте и овај свети храм који сте ви градили и обнављали, украшавали, оспособљавали да се у њему можемо сретати, то је ваш принос Богу. Да наставимо тако да му приносимо, да уређујемо простор у којем живимо, пре свега простор свога срца, свога ума, да га по Богу уредимо и улепшамо га да у Њему Бог може боравити.

Извор: Епархија милешевска