Архијерејска Литургија у Смедеревској Паланци
На празник Светог Јована Владимира, 4. јуна 2022. године, Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литиргију и осветио капелу за прилагање свећа храма Светог деспота Стефана у Смедеревској Паланци.
Саслуживали су архимандрит Петар, протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, протојереј Слободан Сенић, јереј Дејан Ненадовић и протођакон Иван Гашић.
Владика Јован је у беседи напоменуо да је „благословено сабрање у овом Светом Храму, где смо дошли, да се Богу помолимо, да Бога замолимо за све оно што нам је потребно, а човеку је на првом месту потребно његово спасење. Да се помолимо Богу за здравље и наше и болесника свих, да се помолимо Богу за добро, како за своје добро, тако браћо и сестре и за сваког другог човека, јер у томе и јесте хришћанство. Да ми саосећамо једни друге, као што саосаћемо себе саме. И зато смо се и сабрали у овом Светом Храму да служимо Литургију, а бити на Литургији значи учествовати у трпези Господњој, а знамо чему нам служи трпеза, да се окрепимо и нахранимо да не би тело ослабило. На ту трпезу само Духовну трпезу на коју је Господ самога себе поставио да би се ми хранили Њиме. Ми се хранимо Богом кроз веру, љубав, наду, молитву, а на првом месту кроз Свету Тајну Причешћа, и зато на свакој Литургији, Господ себе даје, али никога не приморава да Га узме у себе, то је слобода човекова”.
„Господ никога не приморава, али Господ се свакоме даје и свако од нас узима Господа у себе онолико колико верује, зато стално треба да проверавамо своје поступке. Да ли је баш то исправно што сам ја изабрао или што ми је неко изабрао па ме је упутио тамо, или то није на добро, а све што није на добро штети души човековој, браћо и сестре? Зато Свети Оци кажу да добро када се не чини на добар начин, није добро”, рекао је владика Јован истичући да је управо: „Свети Јован Владимир имао много проблема, као владар имао је унутрашње и спољне непријатеље. Унутрашњи непријатељи то су били јеретици богумили, а спољашњи то су били његови савладари. Био је велики мученик поготово зато што је страдао од родбинске руке. Али његова љубав је обливала и његовог убицу. Пазите браћо и сестре! Шта то значи имати веру, имати љубав, да можеш њоме да обливаш и секиру која те сече и непријатеља који те убија, то је хришћанство, а не да измишљамо непријатеље, овај ме мрзи, овај ме не воли. Зашто да се тиме оптерећујемо да ли нас неко воли или не? Наше је да волимо свакога, јер Бог воли сваког човека, воли подједнако и праведника и грешника. Не треба да се оптерећујемо другима, треба да гледамо себе, да ли ја живим Јеванђељем, да ли ја живим заповестима Христовим, по ономе чиме треба да живим и то је човеку слободно. Али човек који нема довољно љубави он говори „овај ме воли овај ме не воли“ и човек онда воли само онога који њега воли, а оног другог ни име неће да му спомене”.
Владика је у наставку Литургије одликовао г. Горана Милетића и Компанију Гоша ФОМ архијерејским граматама, а г. Милутина Кокотовића орденом Крагујевачких мученика због доприноса храму Светог деспота Стефана.
Извор: Епархија шумадијска
