Архијерејска Литургија у Трпињи
У недељу, 2. септембра 2018. године, када се Света Црква молитвено сећа Светог пророка Самуила и Светог свештеномученика Филипа Ираклијског, епископ Херувим је благоизволео принети евхаристијску жртву у храму Вазнесења Господњег у Трпињи. Саслуживали су јереј др Марко Шукунда и ђакон Радован Арсеновић из Трпиње. На прозбе и литургијске возгласе одговарали су богословска омладина и верни народ из Трпиње.
Дан је био испуњен заиста великим радостима, осим чињенице да је локалну црквену заједницу први пута посетио надлежни Архијереј, после заамвоне молитве је извршена заклетва новог Црквеноопштинског управног одбора на челу са новим председником Црквене општине г. Драганом Ристанићем. Потом је Епископ извршио призив Светог Духа за почетак нове школске године, благословивши децу и наставнике на челу са директорицом ОШ Трпиња др Весном Вујић. Такође, важно је нагласити да и световне власти увек подражавају духовне и у том контексту је на светој Литургији био присутан начелик Општине Трпиња г. Мирослав Палић.
По литургијском отпусту Епископ се обратио локалној црквеној заједници:
-У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, драга децо Божја, сабрани данас овде у овом нашем прелепом храму у Трпињи да прославимо на првом месту име Божије и да се сетимо дивних угодника Божјих који су славили име Божје и живели христоликим животом овде на земљи. Истим тим начином живота и Црква Божја кроз све векове нас позива да живимо, да живимо животом Цркве и животом по заповестима Божијим. Једино вршењем заповести и изграђивањем страха Божјега можемо да достигнемо меру раста висине Христове. То је крајње назначење којим нас Бог означује овде на земљи, да живимо, да се трудимо, и у овоземаљским бригама и околностима које нам се намећу, да достигнемо ту меру раста висине Христове, која је неопходна за наше спасење.
Данас смо чули у Јеванђељу, у дивном одељку, који заправо иконизује Литургију коју смо и ми данас овде одслужили, где се спомиње свадба царевога сина. Управо је свадба сваке недеље кад год се сабирамо на светој Литургији, то је свадба Сина царевога. Видимо како тамо цар позива своје званице и људе да дођу, да узму удела у свадби, а исто тако нас кроз све векове Црква Божја позива да долазимо, да примамо дарове Духа Светога, а то су пре свих дарови свете тајне причешћа.
Лепо је данас бити овде, видети овако сабрање деце, народа Божјега, јер је и Христос рекао: Ако желите да уђете у Царство Божје морате бити као деца! А деца су чиста, безазлена, она знају да воле, она знају да уче, да примају знања и надамо се да ће их Господ удостојити да се науче страху Божјем, а то је основни страх који треба сви да гајимо у срцима нашим. Он рађа мудрост, рађа љубав, смирење и праштање. Управо тако треба да живимо и у таквом окружењу да одгајамо децу, а свакако и све друге науке требају стицати, јер тиме се назиђује њихова личност, назиђује се друштво у којем живе, а то је свакако на корист и Цркве и нашега народа овде на овим просторима. Велика је данас радост бити овде, служити Свету Божанску Литургију овде међу вама, принети жртву од свих и за све. Нема лепшег начина живота, него бити сабран у Цркви Божјој, бити сабран у Телу и Крви Христовој. Христос је глава Цркве и Он нас непрестано позива да се сабирамо, да се причешћујемо, као што смо се и данас причестили и постали удеоници Царства Божијег. На то нас Црква увек позива, да живимо једним преображеним животом, који тражи другога, који чезне за другим. Никако у мржњи према било коме, него увек изграђујући љубав, изграђујући трпљење, изграђујући праштање. Молитва Господња нас управо позива на то праштање, да ми опростимо грехе нашим непријатељима, да би и ми тиме добили тај удео ускога пута ка Царству Божјем, односно Христовога пута којим нас учи и позива да ходимо.
Ми увек у нашем животу морамо имати на уму да смо богоносан и христоносан народ, да увек Христа имамо у себи, да смо ту клицу примили још светом тајном крштења и тај благослов и дар Духа Светога морамо одржавати. Не смемо да одустајемо, да се уморимо, већ увек да у зноју лица свога стичемо небеске врлине. Да се тиме напајамо, да тиме живимо, јер једино врлинским начином живота можемо преображавати природу, можемо преображавати и друге људе преко себе. Управо и данашње свето Јеванђеље нас упућује да ходимо тим путем. Да ходимо путем Цркве, путем Христовим, путем који преображава, путем којим васкрсавамо са Христом и сараспињемо се са Њим. Једино у тој истини можемо да живимо, да останемо и опстанемо на овим просторима, да очувамо свој језик, културу и традицију. Једино у Цркви Божјој, јер она је гарант нашег опстанка. Све ће проћи, разне идеологије ће пропасти, неке су већ и пропале, али Црква Божја већ две хиљаде година проповеда истог тог Христа, кога су нам наши Оци, Апостоли и сви богонадахнути људи сведочили. Само Црква може да очува наш народ, а она ће бити фактор уједињења, јер има вечнога учитеља, а то је Христос. Једино у Христу можемо да носимо бреме које нам је дато, да чувамо своју веру, да живимо врлинским животом. Једино ћемо тако бити препознати у Царству Божјем.
Нека Господ благослови све нас! Нека благослови нашу децу, да стичу своја знања, да се уче страху Божијем, да се уче једним литургијским преображеним начином живота, а свакако да им и друге науке буду на корист и зидање њихових личности. Нека би Господ дао да тако и буде! Живели, Бог вас љубио и благословио и свако вам добро дао. Амин!
Извор: Епархија осечкопољска и барањска
