Архијерејска Литургија у Загребу
У недјељу, 6/19. јула 2015, на дан када Света Црква слави помен Преподобног Сисоја Великог, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије началствовао је светом архијерејском Литругијом у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу.
Његовом Високопреосвештенству саслуживало је братство Саборног храма, архимадрит Данило (Љуботина), протопрезвитер-ставрофор Марко Ногић, протопрезвитер-ставрофор Слободан Лалић, директор Српске православне опште гимназије Кантакузина Катарина Бранковић, протонамјесник Богољуб Остојић, презвитер Михајло Жикић, као и ђакони Бранимир Јокић и др Драган Радић.
Након прочитане Јеванђелске перикопе о чуду исцјељења двојице слијепаца и човјека нијемог и бјесомучног, бесједио је Високопреосвећени Митрополит рекавши да „Христос није маг и није исправно да у Њему видимо само једнога чудотворца, онога који чини чуда и који помаже. То је једна страна Његовог послања. Он је и Онај који доноси истинску и праву веру, који нас поучава у својим проповедима и беседама истинској вери која није апстрактна и која је нераскидиво повезана са нашим животима. Оно што Он проповеда и оно чему учи нису речи које треба искључиво и само понављати. Његове речи су живе, а то значи да само онда када постану садржај нашег свакодневног живота, када их ми примењујемо у својој свакодневици, оне су делотворне. Онда имају снагу и онда их на прави, истински начин прихватамо. Наравно, на темељима истинске и праве вере, православне вере. На темељима вере као поверења у реч Христову, у реч Божју, онда и наш свеукупни живот постаје чудо“.
На крају бесједе Митрополит је додао: „Када је Господ исцелио немога и слепе, рекао је: „Идите и никоме не говорите“. У скоромности и тајности треба чинити добро и практиковати врлину. Не због тога да бисмо ми били прослављени и због тога како би други рекли како смо велики када чинимо добро. Јер то је од сувишка нашега. Ми, уосталом нисмо дали ништа од себе нити чинимо ишта од себе. У данашњем Апостолу вели апостол Павле: „Ви јаки носите оне слабије“. Али скромно и тихо, по угледу на Христа. Чинећи да поступамо у складу са Његовим речима „Идите и не говорите да сам Ја тај који је нешто учинио“. Важно пре свега да се ми у срцу осетимо смирено и скромно и да знамо да све што чинимо, чинимо само као последицу дара Његовог и љубави Његове.“
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
