Архијерејске Литургије у Факовићима и Бољанићу
На дан успомене Светих мученика Сергија и Вакха (Срђевдан), 20. октобра 2013. године, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом посјетио је село Бољанић на падинама Озрена и служио свету архијерејску литургију у храму Силаска Духа Светога на Апостоле. Ово је уједно и прва посјета Епископа овом селу и храму.
Након вете Литургије владика Хризостом је бесједио о светим и славним мученицима Сергију и Вакху који пострадаше 303. године за вријеме великог гониоца хришћана цара Диоклицијана, односно његовог савладара на истоку Максимијана: - Свети и свехвални мученици Сергије и Вакхо, браћо и сестре, бише римски војници, односо високи официри у источном дијелу Римског царства на граници према Персији, у данашњој Сирији. Истовремено, као и многи прије њих и у њихово вријеме, они бише тајни хришћани. Своју вјеру у Христа Господа чврсто су држали и носили у срцу своме. Иако бише мили цару Максимијану он када зазна да су његови потчињени официри хришћани сву своју претходну љубав обрати у необуздану мржњу према њима; нареди да их одмах ухапсе, да их јавно понизе а потом да их муче на свакојаке начине и измишљаше нове начине мучења. Први пострада Свети Вакх у граду Варвалису у Кападаокији. Цијело вријеме док су га бестијално тукли и мучили славио је Господа свога Исуса Христа којега љубљаше више од самога себе, више од самог свог младалачког живота. Наставише са мучењем Светог Сергија у Сирији, у граду Ресафу, који исто тако као и његов друг Вакх слављаше Христа Господа и удостоји се вјечне славе и вјечног живота. Култ Светих мученика Сергија и Вакха дође из Сирије до наших крајева преко јужног Јадрана, тачније са подручја између Дубровника и Драча, и данас многе наше породице славе ове свете мученике као своје крсне славе. Нека нас Господ њиховим молитвама и њиховим заступништвом помилује и заштити и да нам да снаге и смјелости да и ми своју православну вјеру чврсто држимо, али и исповједамо као и свети мученици које данас прослављамо.
Томиндан, дан успомене Светог апостола Томе је крсна слава храма и Цркве Божије у селу Факовићи, општина Братунац. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом посјетио је Факовиће и служио свету архијерејску Литургију.
Саслуживали су свештеници и свештеномонаси из епархија Шабачке и Зворничко-тузланске. Након свете литургије владика Хризостом је бесједио о Светом апостолу Томи и честитао крсну славу свим парохијанима. Потом је извршен трократни опход око светог храма, а испред светог храма благословљено је славско кољиво и преломљен славски колач.
Извод из бесједе епископа Хризостома: - Свети апостол Тома је један од најзнаменитијих великих апостола Господа Исуса Христа. Он је апостол божанског искуства и емпирије. Након свега што је и он и што су остали свети апостоли и сви који су пратили Исуса Хрсита доживјели од Великог Четвртка до вијести да је Рави (Учитељ) васкрсао, његово ''блажено невјерство'' било је и оправдано, али и ради нашега знања и познања Исуса Христа. Он не вјерује причама да је Учитељ васкрсао, да се јавио Петру и осталој браћи. Не! Он изричито тражи да својим очима види Учитеља, са својим прстима опипа ране на рукама од клинова, да руком опипа прободено ребро његово. Тек када то лично види, када све то провјери и додирне онда ће да вјерује! То је био апостол Тома. Али Господ знајући његово срце али и ради нашег спасења и нашег вјеровања долази међу сабране ученике, јавља им се и позива Тому да приђе, да га види, да стави прст свој у ране од клинова на његовим рукама, да стави руку на ребро његово и да не буде невјеран, него вјеран! Испитавши добро и добивши одговор на сва његова питања свети апостол Тома позна, повјерова и узвику: Господ мој и Бог мој! То је резултат оног његовог блаженог, односно благословеног невјерства. Више га не зове Учитељем већ Га позна и исповједи да је Господ његов и Бог његов. Тако свети апостол Тома, послије блаженог невјеровања, постаде први исповједник васкрслог Христа Господа као Бога и Господа. Некада данас његове молитве за нас овдје окупљене буду услишене од Господа и Бога нашег и његовог. Нека данас његово заступништво пред престолом Свевишњега буде примљено и благословено.'
Извор: Епархија зворничко-тузланска
