Архимандрит Иларион (Лупуловић) богослужио у Подгорици
У четвртак, 29. децембра 2016. године, светом Литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици началствовао је игуман манастира Драганац архимандрит Иларион (Лупуловић). Саслуживало је свештено братство Саборног храма: протојереј-ставрофор Драган Митровић, протојереји Далибор Милаковић, Предраг Шћепановић, Мирчета Шљиванчанин и Бранко Вујачић, као и протођакон Владимир Јарамаз.
Началствујући архимандрит Иларион се ових дана налази у посјети Црној Гори, односно Саборном храму Митрополије црногорско-приморске у Подгорици, гдје је претходне вечери, 28. децембра 2016. године, одржао предавање на тему „О младости“ у препуној крипти Саборног храма Христовог Васкрсења.
Архимандрит Иларион рођен је 1974. године у Београду. Био је успешан уметник, глумац и музичар. Замонашио се у манастиру Високи Дечани у августу 1996. године. Епископ рашко-призренски Теодосије га је поставио за игумана манастира Драганац у јулу 2013. године.
Благодарећи игуману манастира Драганац архимандриту Илариону на доласку у Црну Гору и Саборни храм, протојереј Предраг Шћепановић, директор Радија Светигора нагласио је: -Сви са великом љубављу и радошћу дочекујемо високопреподобног игумана Илариона. Високопреподобни оче Иларионе, нека сте благословени и добродошли у овај свети храм Христовог Васкрсења, овај храм у мјесту Момишићи. А име Момишићи су добили од села Момуши из Призрена, тако да и ваш долазак није долазак госта, него је долазак свога своме. Јер су још од епископа Георгија Маркуша из 14. вијека ваши са светог Косова и Метохије – а то је наша завјетна српска земља долазили и долазиће јер је Косово и Метохија зеница нашег српског народа, душа наше душе и све оно што смо највише имали и ородили се са Богом и гдје смо дали завјет са Богом - који је Свети Кнез Лазар дао у име читавог српског народа и тај завјет важи и та битка се води и дан данас. Благодаримо што сте дошли међу нас да нас благословите синоћ, оним поучним предавањем а данас да предстојите и на овој светој Литургији. Ви нам доносите благослове распетога Косова и Метохије, онога остатка остатака народа, јер када се наш народ нажалост и војска разбјежала, остали су свети монаси да их чувају. А свети монаси су залог да ће Срба бити на Косову. Нека сте добродошли и увијек нам дођите да нам доносите мирисе косовских божура и да нам доносите мирис светиња вашега манастира Драганца и манастира Високи Дечани у коме сте сазријевали у коме сте палили кандила и молили се Богу, али вас је служба Божија одвела у тај манастир да нашем распетом народу служите, поручио је прота и додао:
-Стога поздравите тај наш народ, ободрите их као што и радите и пренесите љубав наше љубави и нашу бригу за нашу духовну отаџбину, за наше распето Косово и Метохију, за наше срушене и запаљене храмове који су се вазнијели на небо и оне наше светиње гдје Ви својом молитвом сабирајући тај народ показујете да послије голготе долази васкрсење. Као што је и рекао Свети Владика Николај у оној својој последњој пјесми:
„Ја сам са тобом српски роде цели,
Више сада него за живота,
Буди стрпљив дан ће да забели,
То ти каже Христова голгота.“
Нек сте добродошли и изволите поучите нас својом ријечју, поручио је протојереј Предраг Шћепановић.
Затим, након благодарног поздравног слова протојереја Предрага Шћепановића, свештенству и свима присутнима се бодрим словом и духовном поуком, обратио архимандрит Иларион: -Хвала оче, хвала Богу који нас сабира. Ево да ја кажем овде: хвала Богу који ме примио у Цркву Своју, који ме је примио у дом Свој. Кад сам дошао у манастир Дечане, осетио сам да сам дошао кући, а то је утисак који имам и када превалим много километара, па служим свету Литургију и молим се са својом браћом своме Оцу Небеском - тад осећам да сам кући. Кренуо сам од куће и стигао сам дома. И негде осећам овај сваки камен да је мој. Негде се радујем када гледам овај храм како израња из овога града, који је принос труда и вашег оца, овде Епископа, Амфилохија - митрополита и отаца свештеника који се труде и монаха и монахиња а и народа верног који расте из крви мученика Момишићких. Ето нисам знао да то име (Момишићи) има везе са овим селом Момуши код Призрена. А када живимо у Богу и у Цркви све нас некако обједињује, све нас прожима, све постаје наше, сви постајемо своји. Сви постајемо род, сви се овом крвљу браћо и сестре братимимо - постајемо једно тело многи, а то је тајна Цркве. Тајна Господа Христа који се поставио као трпеза - тај чокот на којем ми као лозе узрастамо. И да се трудимо да не будемо као она бесплодна лоза која се сече и у огањ баца, него да црпимо сокове из цркве Божије као и наши стари и да живимо Јеванђељем са вером у добро.
Вјерни народ је у значајном броју приступио светим тајнама и присајединио се Тијелу и Крви Христовој.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
