Астериос Геростергиос: Свети Фотије Велики

Девети век у сваком смислу подразумева један од најбурнијих периода у историји. Тај век бележи бројне, значајне догађаје, који су утицали и на све потоње нараштаје, те тако обележили почетак нове епохе у историји човечанства. Отуда и развој људске мисли и духовности средњег века као и савременог доба, своје упориште налазе управо у периоду деветог века. Тако да девети век, заиста, представља неисцрпни извор надахнућа за све оне који се баве научним радом.

Као што је добро познато, прва половина деветог века била је уздрмана иконоборачком јереси. Сав тадашњи свет Истока и Запада са свим својим расположивим духовним снагама учествовао је у тим борбама. Културне струје класичног, јелинског, римског и хришћанског старог света, које су се мешале са другим струјама које су долазиле са Истока, међусобно су се бориле за опстанак и превласт у будућности. Као и у првим хришћанским вековима, и тада се хришћанство сударало са јелинском философијом због чега је дошло до настанка бројних хришћанских јереси, које су потом много година смућивале хришћанску васељену. Тако исто и у деветом веку, чак и нешто раније (од 726. до 843. г.) хришћанство је водило сличне борбе као и у прошлости. Док је већина кључних проблема који су доминирали у периоду првих пет-шест векова потпуно проучена, и скоро да је постигнут јединствен став међу научницима и историчарима; узроци страшних духовних сукоба у периоду осмог и деветог века још увек су сасвим нејасни и постоји веома много размимоилажења у ставовима већине научника. Тако, неки од њих тврде да је ова борба имала христолошки карактер, док други у њеној основи виде буђење старојелинског духа, који је опет почео да долази до изражаја након таме шестог и седмог века. Опет, неки други виде узрок овог сукоба у утицају који је долазио са Истока, а посебно из муслиманског света, јер је та борба била предвођена и непрестано оживљавана од стране царева који су владали Истоком (нпр. Лав III Исавријанин 717-774 итд.). Али, оно што посебно изненађује све оне који проучавају историју овог периода, а при томе посебно деветог века јесте процват у свим областима. Док је током шестог и седмог века људски дух био на прилично незавидном нивоу, сада видимо нагло буђење које је резултирало невероватним достигнућима духа. Тако смо сведоци процвата књижевности, лепе уметности и науке.

Када су се 843. године иконобранитељи радовали коначној победи над иконоборцима, духовна обнова која је тада почела није јењавала. Напротив, сама та победа је била основа за даљи плодоносни развој. Главни покретач овог духовног препорода био је тадашњи патријарх - свети Фотије Велики.

Овај васељенски патријарх и светитељ православног Истока установио је веома редак феномен и загонетку, коју потоње генерације никако нису могле одгонетнути. Будући веома даровит човек, који је темељито развијао своје способности, Фотије је убрзо постао водећа личност међу својим саверменицима у Византији. Тако несагледиво богатог и творачког ума, остао је и неисцрпан извор потоњим генерацијама. Битно је овде поменути да ниједан реномирани научник никада није умањивао или омаловажавао његове способности које је он показао као научник, учитељ, јерарх, проповедник, дипломата и богогослов. Иако постоји оваква сагласност када је Фотије у питању, ипак до недавно је постојала и извесна несагласност када је у питању његов карактер, светост и допринос јединству хришћана. Међитим, недавно су нова истраживања његовог живота и времена дала потпуно нови увид у ову проблематику, те су тако након доста дуго времена исправљене неистине и неправде које су Фотију кроз историју приписивали историчари Запада.

Фотије, као и свака изузетна личност, отварајући нове хоризонте у историји, постао је символ противречности свога времена, као и векова који су следили, јер су га почели сматрати подстрекачем и оцем раскола између Источне и Западне Цркве. Али пре него изложимо та мишљења из прошлости и ставове савремених научника о Фотијевој одговорности за раскол, непоходно је да напишемо детаљано житије светог Фотија, управо зато што из његовог конкретног живота и животних прилика можемо извући разумне и веродостојне закључке о његовој личности.

превод с енглеског: сестринство Тројеручице - Шибеник

Извор: Епархија далматинска