Аустралија: Жива Црква Христа Богочовека
Сиднеј – Прошле недеље у храму Светог Саве у сиднејском насељу Мона Вејл, Свету Архијерејску Литургију служио је Преосвећени Владика Г. Иринеј и том приликом у свештени чин рукоположио ђакона Желимира Миловића.
Епископу су саслуживали архимандрит Лазар, протојереј-ставрофор Саша Радоичић, јеромонах Доротеј из Руске Православне Цркве и ђакони Немања Мрђеновић и Петар Мракић. Ђакон Желимир је један од првих у наступајућем, ако Бог да, мирских ђакона. Наиме, жеља Епископа Иринеја, који је ставио акценат на литургијску обнову живе Цркве Христове, ради верног народа који ће и на овај начин доживети Литургијску пуноћу у парохијама широм Митрополије аустралијско-новозеландске, да се служба ђакона не претвори у прелазни чин од свештеничког кандидата до свештеника. Епископова намера је да, где год је то могуће, парохија има свог ђакона који ће се поред своје свештенослужитељске активности имати и државно занимање, како не би материјално зависио од црквених принадлежности, већ да се једино посвети литургијском животу.
На Литургији је чтецирао Владимир Шчапкин са Новог Зеланда (Изузетно надарен и успешан виолиниста који је после Свете Литургије извео неколико класичних композиција. Владимир свира виолину од своје четврте године, а од 2000. године редовно наступа на годишњем добротворном концерту у Окланду, чији приход иде српској деци на Косову и Метохији).
Вологонг - Поводом одласка у пензију проте Милана Збиљића, дугогодишњег посланика на Њиви Господњој, у сали цркве Светог Јована Крститеља у Вологонгу парохијани и Одбор Црквене општине приредили су свечани опроштајни банкет. Својим присуством овај догађај су увеличали Његово Преосвештенство Eпископ Г. Иринеј, архимандрит Лазар из манастира Илајн, прота Миодраг Перић, прота Ђуро Ђурђевић, прота Љупко Чубриловић, отац Бранко Босанчић новопостављени парох у Вологонгу и наследник у парохији пензионисаног проте Милана Збиљића.
Похвалне речи слављенику који је више од четрдесет година вредно радио и много постигао упутио је Епископ Иринеј истакавши како је прота Милан радом, мудрошћу, пожртвованошћу и оданошћу према Светој Цркви увек и у свакој повереној му служби успевао да изгради и живу и материјалну цркву. Успевао је и у местима и временима где то готово нико, или је мало ко, могао. - Уколико би у Српској, као у Руској Православној Цркви постојала пракса додељивања другог напрсног крста Вама бисмо га, оче Милане, првом доделили, рекао је на крају Епископ. Дирљивим речима захвалности од проте се опростио и Управни одбор под руководством г-дина Милана Сладаковића те локално Коло српских сестара на челу са председницом г-ђом Катарином Марковић. На крају је отац Милан, видно узбуђен, захвалио свима на подршци, те новом пароху, о. Бранку, пожелио сваки успех у раду. Богатство и величину свога духовног искуства прота Милан на крају је показао огромним смирењем изрекавши да се од сада ставља под руководство „свете деснице новог и младог свештеника“.
„На крају имам једну велику молбу за све вас“, рекао је прота, „ да се свако јутро када устанете и свако вече пре него пођете на починак, у својим молитвама сетите свог старог и грешног проте Милана. А и ја ћу се увек сећати вас“, завршио је овај велики проповедник и опипљиви сведок истинитости речи Божије. Овај достојанствен и емотивно дирљив догађај по свему и свима у свим крајевима света стоји за пример како и на који начин треба испратити дугогодишњег делатеља винограда Божјег.
Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
