Бадњи дан у Митрополији црногорско-приморској

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 6. јануара 2017. године, на Бадње јутро, са свештенством свету службу Божју у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. У току Литургије Владика је у презвитерски чин рукоположио ђакона Блажа Божовића из Улциња.

У литургијској бесједи митрополит Амфилохије је вјернима честитао велики хришански празник, рекавши да је Христов рођендан велика тајна која се јавила нама људима. -Рођењем Господа и Спаса нашега Исуса Христа Бог је постао човјек. Бог који је вјечна љубав је загрлио собом сву своју творевину и сва своја створења. И не само загрлио, него се уселио преко Пресвете Дјеве у људску природу. Обожио је и открио јој ону безмјерну мјеру њенога раста и усавршавања. А мјера тога раста јесте управо мјера Христа Богочовјека, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је рекао да је црногорска власт нажалост у наше вријеме кренула путем супротним од пута Богомладенца Христа, безбожним путем. -Одричу се од велике светиње Христовога рођења. Колико је то христоборство велико види се и по данашњим новинама. Вијест о Божићу, која је најзначајнија вијест и небу и земљи, и прошлости и садашњости и будућности, и вјечности, она је негдје на маргинама наших новина, рекао је он.

Он је додао да  у исто  вријеме они који данас управљају Црном Гором, намјесто да иду путем којим је ишао Свети Јован Владимир клањајући се Христу Богу од Дјеве рођеноме, они призивају да их благослови онај који је проклет о светог Васељенског Патријарха. -Тај није слуга Бога вишњега, нити је свештеник нити епископ. Он се лажно представља и приказује. За њега је речено у одлуци Сабора Васељенске Патријаршије у Цариграду да онај који од њега узима благослов – проклетство узима. Нажалост, ево и ова Црна Гора од њега узима проклетство. Њега стављају на прво мјесто као лажног митрополита црногорскога. На његовој лажи и обмани ова власт гради будућност Црне Горе. Да да Бог да овај вјетар одагна сваки духовни смрад, сваку мржњу, богомржњу, братомржњу и све оно што их рађа, поручио је митрополит Амфилохије.

Након Литургије, митрополит Амфилохије је у Старом Бару освештао камен темељац будуће парохијске сале.

Традиционално саборно налагање бадњака пред Цетињским манастиром 6. јануара 2017. године обављено је уз молитвено учешће многобројних вјерника из свих крајева Црне Горе, а бадњаке је благосиљао Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством Митрополије црногорско-приморске.

Први бадњак, по устаљеној вишевјековној традицији донијели су представници племена Бајица, а за њима представници свих нахија, племена и осталих крајева Црне Горе. Митрополит Амфилохије се, по налагњу бадњака, обратио окупљеном народу:

-Ево већ 522 године на овоме мјесту сабирамо се око Бога и Божића. То потврђује она књига која је штампана у ободско-цетињској штампарији, знаменити Октоих, штампан прије 522 године. Али штампан Ћириловим писмом. А садржај те књиге је прослављање Христовог Рођења и других догађаја из Његовог живота, а нарочито Христовог Васкрсења. Посебно подсјећам на Окторих, на Ћирилово писмо Цетињане. Морам са тугом да констатујем да је у овом граду, који је изњедрио Окторих, све мање Ћириловог писма.

Митрополит је подсјетио да је Свети Петар Цетињски своје посланице написао ћирилицом, да је Петар Други сва своја дјела написао ћирилицом. Подсјетио је и да је латиницу у Црну Гору, насилно, увео аустроугарски окупатор, који је порушио цркви Светог Петра Цетињског на Ловћену, те да су латиницу у Црну Гору, такође насилно, увели и нацифашисти у Другом рату. Након Другог рата истрајавала је ћирилица у Црној Гори, да би данас латиница, то окупаторко писмо, постало званично писмо у Црној Гори, у њеним школама.

-Надам се да тај стид, тај срам на образу овога краљевскога града, на образу Црне Готре, неће дуго трајати. Надам се да ће они који данас имају власт, и који су нам латиницу силом наметнули, схватити да се будућност Црне Горе не може градити на лажним начелима, поручио је Митрополит.

Митрополит је позвао министра просвете у Влади Црне Горе и професоре језика у Црној Гори да не газе по моралном, духовном, интелектуалном, просветном бићу Црне Горе, ако Црну Гору заиста воле. Митрополит је подсјетио и на велики подвиг Црногораца у Мојковачкој битки. Подсјетио је и на црногорске витезове, добровољце, који су се упутили из Америке да бране Отаџбину, па су настрадали у јадранском мору. Митрополит је казао и да чува камен темељац храма који је био започет да се гради између Биљарде и Владиног дома на Цетињу, у част крунисања краља Николе. Цар Николај Романов обећао је краљу Николи да ће бити ктитор тога храма. Цар Николај је заклан, али остао је камен темељац.

Казао је да је то сада обавеза, првенствено Цетиња, да након сто година тај камен темељац буде уграђен у темељ храма Свете Тројице изнад Цетињског манастира, чија је градња била предвиђена још у вријеме митрополита Гаврила Дожића, потоњег Патријарха српског. Био је припремљен терен и урађен пројекат. У тај храм треба пренијети три светиње: руку Светог Јована Крститеља, дио Часног Крста и икону Пресвете Богородице Филермосе. Митрополит је поново осудио накану да икону Богородице Филермосе пренесу у Цетињску пећину. Замолио је градоначелника Цетиња да одустану од те „сулуде накане“. Казао је и да је потребно вратити и цркву на Ловћен и извадити кости Петра Другог из бетона и достојно их смјестити.

Митрополит је исказао наду да већ наредне године они Цетињани који то раде и ове године неће на градском тргу, окупљени око распопа, којег је проклетству предао Васељенски патријарх, ложити „логорску ватру“. -Немојте браћо Цетињани проклетство да наводите на своју дјецу, на себе, на овај град… Вратимо се Богу и Божићу, братској љубави и помирењу, слози, опраштању међусобном, Светом Петру Цетињском и Петру Другом Ловћенском Тајновидцу.

Митрополит је позвао и црногорску омладину, преклињући је кивотом Светог Петра Цетињског, да се међусобно не убија.

Пред манастирским храмом Светог Николе на Ободу Црнојевића на Бадњи дан организовано је традиционално саборно налагање бадњака. Свето дрво, симбол Христа Богомладенца благословио је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством, уз молитвено учешће мноштва вјерника Ријечке нахије.

Митрополит Амфилохије је сабраном народу честитајући Бадњи дан, поред осталог, рекао: -Бадњак је у Црној Гори, а особито овдје код вас у Ријеци Црнојевића, увијек био светионик за душу, за дом, за породицу, велики Божји благослов, и тек послије рата, када су безбожници преузели власт у Црној Гори, иако се народ није у потпуности отказао од бадњака и од Божића, ипак је дошло до велике духовне кризе. Та криза је посебно била изражена овдје код нас, у Црној Гори. Једино овдје је смањен број сахрана са свештеником, сахрана са благословом Божјим. А то је плод отуђења од Бога, отуђења од вјере, чија је суштина да је човјек биће створено не за смрт, за пролазност, него за бесмртност, за вјечни живот. И онда они који не вјерују у Бога, или погрешно вјерују, одричу се Бога као вјечног Творца Неба и Земље, и онда се одричу вјечнога живота, који само Бог дарује људима. Зато, поред крштења, вјенчања, светога причешћа, уз пост и молитву, најсветији чин била је сахрана са свештеником, опијело. Они који вјерују у Христа, то и данас настављају. На жалост, страх је толико био ушао у људе, да је и данас много више сахрана без свештеника, без благослова Божјег, то значи без вјере у непролазно људско достојанство.

Извор: Митрополија црногорско-приморска