Беч: Јерменска црква упозорава на геноцид у Нагорно-Карабаху

Јерменска апостолска црквена заједница у Аустрији оштро критикује немар Запада.

Јерменска апостолска црквена заједница у Аустрији најоштрије је критиковала немар Запада с обзиром на борбе око Нагорно-Карабаха. „Међународна тела, ЕУ, а такође и САД не преузимају ништа да спрече нови предстојећи геноцид 21. века“, речено је буквално у емисији у недељу увече. Не захтевамо нужно војну акцију да би се зауставио азербејџанско-турски тандем. Мировне принудне мере попут економског ембарга, забране лета или замрзавања средстава, као и санкције у платном промету биле би једнако ефикасне. Али нема ни трага од таквих мера, каже се критички.

У случају Нагорно-Карабаха, Запад очигледно не мари за толико извикане вредности људског достојанства, слободе, демократије и владавине закона. „Или су материјални, геополитички, економски и егоистични интереси много вреднији“, речено је цинично на радију.

Азербејџан својим агресорским ратом спроводи политику протеривања која је супротна међународном праву. Од почетка рата ваздухопловне снаге, дронови и артиљерија Азербејџана непрекидно бомбардују градове и села у Нагорно-Карабаху, па и са забрањеном касетном муницијом. Циљ бомбардирања градова је присилити цивилно становништво на евакуацију Арцаха. Непрекидно бомбардовање градова и села имало је за циљ додатно оштећење цивилних грађевина како се локално становништво више не би могло вратити.

Власти Нагорно-Карабаха наводе да је тренутни опсег разарања: око 11.600 бомбардованих кућа и 2.100 уништених објеката цивилне инфраструктуре. Већ има 90.000 избеглица.

Површина Нагорно-Карабаха је око 4.400 квадратних километара. „Тамо живи 150.000 људи. Шта је ово протеривање читавог народа из њиховог традиционалног стамбеног насеља ако не и геноцид наших дана?“, навела је јерменска парохија.

Већина Јермена живи у региону Нагорно-Карабах на Јужном Кавказу. Према међународном праву, подручје припада Азербејџану, којем је припојено у време бившег Совјетског Савеза. Јерменија подржава „Републику Арцах“, која је проглашена 1991. године и није међународно призната, а Турска стоји на страни Азербејџана. Тренутне борбе започеле су 27. септембра и најгоре су од рата 1991-1994. у којем је погинуло око 30.000 људи. Прекршено је неколико примирја, а посматрачи су претпоставили да само Азербејџан има интерес да настави борбе.

С обзиром на напету ситуацију, Јерменија је током викенда званично затражила помоћ од Русије. Јерменски премијер Никол Пашињан је затражио од руског председника Владимира Путина „хитне консултације“ о могућој подршци Русији. Пашињан је истакао да су се борбе у Нагорно-Карабаху све више приближавале јерменској граници.

Русија има војну базу у Јерменији. Уговором се уређују случајеви у којима Москва подржава савезнике у случају претње. Министарство спољних послова у Москви саопштило је да ће Русија према уговору „пружити сву потребну помоћ“ ако се борбе пребаце на јерменску територију.

Извор:  Катпрес