Бечки кардинал тражи одлучан ангажман у сузбијању антисемитизма

Cardinal Schönborn laments exodus of Austrian CatholicsСећање на повремени прогон Јевреја у историји Аустрије подстиче, према речима кардинала Кристофа Шенборна, да се предузму „одлучни напори против антијудаизма и антисемитизма“. Лепо је што су „јеврејске заједнице у Аустрији поново процветале и што хришћани могу њеним члановима искрено пожелети: 'shana tova u'metuka'  („добру и пријатну годину“), пише бечки надбискуп у честитки јеврејске године, прославе Нове године (Рош Хашане) у најновијем издању јеврејског  часописа за куллтуру „Давид“. Али постоје и неке сенке помешане с радошћу, које треба схватити тим озбиљније када погледате историју Аустрије, рекао је кардинал.

Тренутно се спомен на прву бечку Гезеру из 1420/21. одржава по 600. пут, подсећа Шенборн. Бечки надбискуп цитира мишљење историчара да је војвода Албрехт био присиљен на прогон Јевреја из економских, политичких и верских мотива - „који нису имали никакве везе са јавним оптужбама протв њих (исмејавање хостије итд.)“. У сваком случају, 23. маја 1420. године, по наређењу војводе Албрехта, сви Јевреји су утамнчени у његовим државама. После отприлике месец дана, они сиромашни су протерани из земље, док су богати остали у притвору. 12. марта 1421. објављен је декрет војводе Албрехта којим су Јевреји осуђени на смрт огњем: „Истог дана 92 мушкарца и 120 жена спаљено је на пропланку Генсевајде у Ердбергу“.

Дубоко је тужно што је након ове катастрофе пре 350 година - 1670. године - постојала друга бечка Гезера. Разлози за ово друго протеривање био је антијеврејски став великог дела Беча у то време, „заједно са сумњама и неоснованим наводима“. Друга бечка Гезера такође је била катастрофа за јеврејско становништво и болан губитак за Беч, рекао је Шенборн.

А у мрачним годинама од 1938. до 1945. одиграла се трећа гезера огромних размера, која је „погубила толико људи, помела толико вредних културних и цивилизацијских достигнућа“.

Кардинал Шенборн закључује: „Хвала Богу што је било промишљања у хришћанским Црквама током последњих неколико деценија, што је људе учинило свесним да хришћанин може бити само онај ако цени јеврејске корене хришћанске вере.

Извор: kathpress.at