Бенедикт XVI: Последњи разговори
Први пут у историји хришћанства: један папа вреднује свој понтификат
У разговорима које је папа Бенедикт XVI водио пред своју оставку и после ње са катедре pontifexa maximusa са новинаром Петером Зевалдом, реч је о укупном понтификату немачког папе. Као никада до сада је папа Бенедикт XVI отворено говорио о позадини изненађујућег повлачења из службе, као и о обнови вере, једној великој теми његовог понтификата, али и о контроверзним темама – однос према Јеврејима, муслиманима, ”Ватиликс”-скандалом или афере у вези са конзервативним Пијус-братством. И као никада до сада, папа је говорио о сопственом приступу вери и савременим изазовима хришћанства и будућности Цркве Христове. Његова сећања на породицу, на значајне животне сапутнике и упечатљиве догађаје у његовом животу дају овој књизи посебан карактер.
Ова књига следи након књига интервјуа насловљених ”Со земље”, ”Бог и свет” и ”Светлост света” које су Бенедикт XVI alias Јозеф Рацингер и Петер Зевалд водили о завештању папе и једном од најзначајних мислилаца и теолошких аутора нашег времена. Он је осам година предстојао Ватиканом и био Првојерарх Римокатоличке Цркве са 1,3 милијарде активних чланова/верника означио пут и дао значајне импулсе Римокатоличкој Цркви на путу у трећи миленијум.
Сувише плаћених црквених службеника у Немачкој
У управо објављеној књизи интервјуа ”Последњи разговори”("Letzte Gespräche") Бенедикт XVI критикује Цркву у својој отаџбини. Не постоји довољна ”динамика вере”, вели 89-годишњак. Томе има више узрока.
Будући да у Цркви Немачке има много плаћених службених радних места, раширила се ”лаичка бирократија”, а ”динамика вере” остала неразвијена. У Немачкој ми имамо етаблирано и високоплаћено католичанство са службеницима који су католици, али који се према Цркви односе као према синдикату. Свакако постоји у Немачкој жива вера и ангажман за Бога и људе, потврђује Бенедикт XVI. Али, с друге стране се осећа ”моћ бирократа (...), теоретизовање вере, политизација и недостатк живе динамике, која се повија под теретом структуралних слојева и прети да буде згњечена”. Црква је за многе само послодавац према којој се критички односи, истиче емемритирани папа. Даље се он изјашњава о црквеном порезу. ”Аутоматска екскомуникација оних који га не плаћају, по моме нахођењу, неодржива је”.
Бенедикт XVI: повлачење са катедре нема везе са Ватиликсом
У овој књизи интервјуа папа Бенедикт XVI категорично негира гласине о Ватиликс-скандалу из 2013.г. као разлогу његовог одласка са катедре понтифекса. ”Не, то апослутно није тачно. Напротив, ствари су биле већ тада сасвим рашчишћене”, истиче Бенедикт XVI. Управо у кризној ситуацији он не би нипошто напустио катедру. Као ”савршени апсурд” означио је фаму коју је је колпортирала италајанска штампа, да је он папски чин и титулу морао да одбаци, јер је био уцењен.
Осамдесетдеветогодишњи папа истиче здравстевени разлог као основни за своју дотад у историји папства готово небивалу одлуку. Чин Петровог следбеника изискује конкретне одлуке. Он је ”кроз молитву доспео к сазнању да то у већ у непосредној будућности он неће бити кадар и да Господ од њега то више не очекује и да га ослобођа терета”. Он сваким даном увиђа да је та одлука ”била исправна”.
Аутор Зевалд истиче да је објављивање ових интервјуа изричито допустио и благословио папа Фрања. Папа у мировини Бенедикт XVI је на овоме настојао. Своју сагласност је папа Фрања дао без икаквих условљавања. Он назива свог претходника на Петровој катедри ”једним револуционаром”, коме је он благодаран за ”подршку и утеху”. ”Наравно да њих двојица имају различите темпераменте и харизме. Али извесне разлике бивају и свесно конструисане да би их сучелиле”, истиче Зевалд.
Папа Бенедикт XVI је задовољан вредновањем свога понтификата: ”Ја сам своје дело свршио”. Он је својим одлучним реформама, иницијативама и импулсима Римокатолчичку Цркву усмерио у правцу који је продужио папа Фрања, истиче аутор Зевалд.
Протођакон Зоран Андрић
