Београдски фрањевци обележили 90 година пастирског рада

У цркви светог Анте Падованског одслужено вечерње богослужење и одржана свечана академија. Певао хор студената сарајевског Фрањевачког факултета.

Према историјским подацима, фрањевци су се доселили у Београд ускоро по престављењу њиховог оснивача, Светог Фрање Асишког (који је живео и делао у време нашег Светог Саве), негде око 1280. године, али се о њиховом овдашњем раду ништа не зна све до 1514. године кад су саградили свој самостан (манастир) који су Турци срушили 1521. године. Када су хришћанске војске 1717. године ослободиле Београд од Турака, враћено им је оно земљиште на којем су некад имали манастир, и они га поново подижу да би се у њему уселили босански фрањевци. 

Међутим, 17. септембра 1739. године Турци су провалили у Београд, двојицу фратара су затекли у винограду и посекли их, а остала петорица су са гвардијаном фра Петром из Осијека прешли у Земун носећи литијски крст, који и сад тамо почива (земунски фрањевци нису у саставу Провинције Босне Сребрене).

По ослобођењу Србије најозбиљније се размишљало о повратку фрањеваца у Београд , у време кад је фра Иво Вујичић био одређен за апостолског управитеља Србије 1898. године. Потом је 1914. године, према потписаном конкордату с Ватиканом, било предвиђено да босански фрањевци обављају пастирски рад у Београду. Године 1919. краљевска Влада и Света столица декретом су поверили босанским фрањевцима пастирски рад у Београду и Србији.

Па ипак, ово није остварено све до 1926. године, када је, на молбу тадашњег београдског надбискупа Рафаела Родића, Управа Провинције Босне Сребрене одлучила да подигне манастир и посвети га Светом Анти Падованском. Тад су босански фрањевци уложили велике напоре око доласка у Београд и подизања манастирског конака и устројства капеле услед мањка фратара и великих послова у самој Босни, а и због слабог финансијског стања, трошкова куповине локације и другог.

Наиме, на седници Управе Провинције у Београду 1.децембра 1926. године, константовано је да су трошкови везани за куповину земљишта у Брегалничкој улици на Црвеном крсту, пренос власништва и опрему конака и др. били огромни (претворено у америчке доларе - 375.705,74), па ипак су одлучили да овај подухват повере Светом Анти Падованском. Овде је уређена и мала капела, о чему је лепо писала „Политика“ у броју од 8.децембра 1926. године. 

У манастир се фрањевци усељавају 16. новембра 1926. године. 

Наводи се да је овим поводом на Београдском универзитету одржана свечана академија, на којој су говорили ректор Павле Поповић, проф. Владимир Ћоровић и министар вера Тугомир Алауповић.

Данашња црква, препознативо архитектонско ремек-дело Јозефа Плечника, у основи је ротунда.Посебно је занимљива по „кривом торњу“ (звонику високом 52 м) који подсећа на катедралу у Пизи. Цркву краси и бронзани кип св. Анте како држи дете Исуса, рад Ивана Мештровића из 1954. године; кип се налази у октарској апсиди и висок је скоро  три метра. Цркву је осветио београдски надбискуп Букатко 1962. године. 

Данас се о београдским фрањевцима стара београдски надбискуп Станислав Хочевар. У овом тренутку у самостану (манастиру) обитавају гвардијан фра Бенедикт Вујица, генерални викар фра Леополд Рохмес (чији мукотрпан рад на унапређењу манастира је посебно истицан на академији) и жупник фра Илија Аланђак.

Свечано вечерње богослужење увеличали су студенти Фрањевачког богословског факултета из Сарајева, Екуменски збор и поједини уметници. Богослужење је предводио надбискуо Хочевар уз саслужење великог броја свештенихлица. Проповедао је фра Никица Вујица, заменик провинцијала Босне Сребрене  фра Јозе Маринчића.

Историјски преглед живота и пастирског рада ове жупе (парохије) и манастира изложио је подробно гвардијан др Бенедикт Вујица, некадашњи угледни профсор Литургичког богословља на Фрањевачком сарајевском универзитету.

Свечаности су присуствовали писац ових редова у Српске Патријаршије, г. Гаврило Грбан, у име директора Управе за односе са Црквама и верским заједницама при Министарству правде др Милета Радојевића, предстаници амабсада Хрватске и Босне и Херцеговине у Београду и велики број верника.

Програм је водио фра Илија Аланђак. На крају су уручене захвалнице личностима и установама заслужним за обнову овог самостана.

протођакон Радомир Ракић