Беране: Светосимеоновска академија у Беранама

На празник Светог Симеона Мироточивог, 26. фебруара 2020. године, у Центру за културу у Беранама одржана је свечана академија у славу Светог Симеона Мироточивог коме је посвећен велељепни храм у изградњи у том граду.

Светосимеоновском сабрању присуствовало је бројно свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке, као и велики број грађана Берана међу којима и председник Општине г. Драгослав Шћекић. Традиционалну свечаност благословио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је указао на личност Светог Стефана Немање - Симеона Мироточивог, који је, по Владикиним речима, као државник, војсковођа, ктитор, као студенички и светогорски подвижник, као Божји човек и Светитељ, био вођ и објединитељ свог народа, објединитељ српских земаља.

„Био је такав Божји угодник, који је створио државу и свој народ привео Христу. После упокојења, остао је присутан у свом народу, а вођ свог народа није био само за живота, него и после упокојења, када се објавио као светитељ, убрзо после његове блажене кончине. Измиритељ својих синова, над његовим моштима је Свети Сава измирио браћу Стефана и Вукана. То измирење је значило много за напредак нашег народа. Увијек нам је потребно измирење и данас нам је потребно“, рекао је епископ Јоаникије и констатовао да је Симеоново опредељење за православље, иако је у детињству био крштен у латинској вери, много допринело да се српски народ окрене ка истоку, ка Цариграду и Јерусалиму, да се наслони на то велико јудеохришћанско јелинско наслеђе.

-То је резултирало стварањем једне блиставе културе у оквиру шире културе православних народа. Ми, овдје, имамо посебан разлог да прослављамо овај празник. Цио српски народ га слави, у сваком крају има нешто посебно, а ми овдје, у постојбини Немањића, подижемо храм Светом Симеону Мироточивом, први храм њему посвећен у Лимској долини и можда до сада највећи храм посвећен овом Божјем угоднику. На такав начин слиједимо Светог Симеона као ктитора, а да бисмо га слиједили као ктитора морамо да се угледамо на њега, на његову вјеру, његову ревност,  његову оданост, његову богочежњивост и, посебно, на његову истрајност у вјери, у добрим дјелима.

-Он је узрастао у свим врлинама, ослањајући се увијек на Христа и дао нама примјер да се на њега угледамо. Као што је био вођ за вријеме свог земаљског живота српском народу, тако је он, ако то можемо својим очима да видимо, нама који у Христа вјерујемо и који се држимо свете вјере православне, вођ и данас. Нарочито, када погледамо на ова народна догађања, на ове свете литије које су предузете да бисмо се одупрли једној великој неправди, а претвориле су се у праве свечаности. Колико је радости у тим литијама, то тумачимо на тај начин што вјерујемо и осјећамо, да су и анђели Божји са својим народом, који се бори за своју вјеру и да га предводе светитељи Божји, а међу њима Свети Симеон, који је присутан у нашем роду до данас и биће присутан као вожд и учитељ српског рода и у будуће вјекове, као што је био и до сада и још више, ако Бог да, поручио је епископ Јоаникије.

Свечану беседу произнео је архимандрит Иларион (Лупуловић), игуман манастира Драганца у Епархији рашко-призренској. Он је најпре захвалио на подршци кој годинама народ из Васојевићког краја молитвено и на друге начине пружа Епархији рашко-призренској која пролази кроз тешке године искушења и неизвесности.

-У ове дане, посебно, највише нас надахњује и велику нам утеху пружа оно што видимо да се дешава у Црној Гори. Видимо да наступа неко ново време, као да време и простор какав познајемо престаје да постоји, и као да се, за све оне који разумеју језик којим говори Његош, отвара једно ново историјско поглавље. Да заблагодаримо Богу што можемо макар мало да учествујемо у тој небеској радости, којом је Бог благословио Црну Гору у ове дане, рекао је архимандрит Иларион и потом беседио о „нашем оцу, праоцу, о ономе који нас је повео давно у литију која траје све до данашњег дана - Светом Симеону Мироточивом“.

-Много пута смо изговорили његово име, много тога је написано, много тога се зна, па, ипак, Свети Симеон као једна небоземна личност, чудесна, је неухватљива за људски разум. Толико неспојивих ствари он обједињује у себи, а то говоре његови животописци како је он у много чему био двострук. Примио прво латинско крштење, а касније и православно. Био је државник и војсковођа, па је онда био војник Христов. Био је сав у пословима царства, да би се тог царства одрекао. Био је отац, јесте отац свима нама, али, занимљиво, да је постао отац баш због тога што је био спреман да буде духовни син свом телесном сину, Светом Оцу Сави, светогорском монаху. Свети Симеон и Свети Сава проширују границе нашег народа. Где год су се појављивали врата су им била отворена. Где год да су долазили остављали су благослов и зато до дана данашњег Света Гора Атонска слави Светог Саву и Светог Симеона. У манастиру Ватопеду, где су се њих двојица срели као монаси, када је Свети Симеон решио да се придружи свом сину на Светој Гори, тај сусрет Саве и Симеона, оца и сина или сина и оца, се прославља као празник у манастиру Ватопеду. Народ који другим језиком говори прославља Светог Саву и Светог Симеона. И када ми кажемо Свети Симеон и Свети Сава - они су Срби, монаси на Светој Гори и другим језиком који говоре кажу они су Светогорци. Они су оци, они су творци, беседио је игуман манастира Драганаца архимандрит Иларион.

Поводом великог празника, уприличен је богат културно-уметнички програм у којем су учествовали: Драгана Поповић на виолини уз клавирску пратњу Наталије Дјаченко, дечји хор „Младенци“, вокалне солисткиње Јелена Ристић и Ања Боричић, хор „Свете мати Анастасије“, Анђела Брајовић, соло певач, Милета Пантовић, народни гуслар и певачки састав „Цар Душан Силни“.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка