Библијска периодизација свезнања – од Постања до Апокалипсе

Светови знања – Библиотека и ”Хроника света” нирнбершког лекара Хартмана Шедела (1440-1514) у Баварској националној библиотеци у Минхену

У новемебру 2014. у Баварској националној библиотеци у Минхену отворена је изложба „Welten des Wissens - Die Bibliothek und Weltchronik des Nürnberger Arztes Hartmann Schedel (1440-1514)“ - Светови знања – Библиотека и ”Хроника света” нирнбершког лекара Хартмана Шедела (1440-1514), која ће трајати до марта 2015.г.

Поводом 500-годишњице смрти Хартмана Шедела Баварска национална библиотека изложила је у једном од својих кабинета и трезора примерак ”Хронике света” која је заједно са породичном библиотеком Шеделових још у 16. веку доспела у Минхен.

”Књиге су верни пријатељи”, записао је лекар Херман Шедел 15461.г. када је сазнао да је његов двадесетогодишњи рођак Хартман за један примерак књиге платио високу  цену. Хартман је овај савет следио свег свога живота сачинивши тако једну од најбогатијих библиотека у 15. веку (преко 700 примерака), која са библиотеком Јохана Јакоба Фугера (1516-1575) и Јакоба Видманштетера (1506-1557) представља клицу и фундаменте Баварске нацоналне библиотеке.

Библиотека Хартмана Шедела одражава универзално образовање Нирнбержанина који је, захваљујући свом опсежном медицинском образовању, постао угледан и тражен лекар. За време студија медицине у Падови у Италији Шедел је присвојио иновативни дух хуманиста које је у ”Хроници света” настојао да истакне. Књига је представљала медицинску сензацију, не само због свог концепта, већ и због техничке опреме највишег уметничког домета. Она је штампана двојезично у високом тиражу у паралелном издању – на латинском у 13.000 примерака и на немачком језику у 400 примерака. Ефикасна мрежа дистрибуције је омогућила ширење ”Хронике света” широм Европе.

Временска структура и периодизација епоха ”Хронике” је библијска.

У седам епоха Шедел раздељује хронику света:

Прво доба: од Постања до  Потопа.

Друго доба: до рођења Авраамовог.

Треће доба: доба цара Давида.

Четврто доба: до изласка из Вавилонског ропства.

Пето доба: до рођења Исуса Христа.

Шесто доба: рођење Исуса Христа и његова савременост. Овај део хронике је најопсежнији.

Седмо доба: опис Страшног суда.

Шедел је студирао медицину у Падови и Лајпцигу  и аутор је више самосталних дела. У Нирнбергу, који је постао центар европске привреде и издаваштва, Шедел је  био у личном контакту са многим утицајним људима овога града.

”Хроника света” захвата време од Постања до Апокалипсе и представља неку врсту свезнања, односно енциклопедије avant la lettre. У 220 чланака, данас бисмо рекли библиографских одредница, захваћене су многе области знања: реторика, астрономија, философија, античка и хуманистичка књижевност, историографија, географија, космографија, медицина, право, теологија. Ова библиотека је уједно и архива и збирка графика уз које се налазе и аутобиографске напомене у виду спорадичних рукописних записа. Шеделова ”Хроника света” је један од најуспелијих примерака књига које су својим илуминацијама и декоративном опремом не само библиофилски раритети, већ, пре и изнад свега, прворазредна уметничка дела.

протођакон Зоран Андрић, Минхен