Библиотека Српске Патријаршије на Косанчићевом венцу
Против одлуке Министарства културе Републике Србије да позитивно одговори на иницијативу Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја да на месту пострадале Народне библиотеке на Косанчићевом венцу буде подигнута Библиотека Српске Патријаршије први се огласио Радио „Слободна Европа”. За овим медијем, чувеним по залагању за заштиту српских националних интереса, јавили су се и други медији и појединци, међу њима и неколико запослених у Народној библиотеци Србије, заступајући мишљење да Библиотеци Српске Патријаршије није место уз Патријаршијски двор, Саборну цркву, стару зграду Богословског факултета и Конак књегиње Љубице, и то на земљишту које делом припада Српској Православној Цркви, с обзиром на то да се ту налазила задужбина епископа Никанора Ружичића. Чињеница је, такође, да се сва наведена здања налазе на подручју најстаријег компактног српског насеља и вароши Београда и да би изградњом Патријаршијске библиотеке био допуњен историјски континуитет поменутих садржаја, а све то би представљало јединствену амбијенталну целину. Полазимо, стога, од претпоставке да међу актерима малициозних ставова нису све сами борбени атеисти који се јеже на сваки помен Цркве него да има и оних који једноставно не знају шта за српски народ и уопште за нашу културу представља Патријаршијска библиотека.
Библиотека Српске Патријаршије јесте најстарија библиотечка установа у српском народу. Постоји од 1706. године, а баштини традицију средњевековних манастирских библиотека, пре свих хиландарске, у коју су Свети Сава и свети Симеон Мироточиви положили прве рукописне књиге. Библиотека Матице српске основана је 1826. године, а Народна библиотека Србије 1832. године.
И поред тога што међу 550.000 библиотечких јединица чува непроцењиво вредне ћирилске рукописе, легате и библиотеке поглаварâ Српске Цркве и знаменитих Срба, Библиотека Српске Патријаршије ради у екстремно неусловном и скученом простору у оквиру здања Патријаршије српске.
Треба знати и то да је зграда Народне библиотеке Србије подигнута на земљишту које већим делом припада Српској Православној Цркви, чиме је она дугорочно просторно обезбеђена.
Изградњом Библиотеке Српске Патријаршије са планираним садржајима у потпуности ће бити остварена основна идеја Плана детаљне регулације просторне целине Косанчићев венац, у смислу јасног и видног обележавања Меморијалног простора, односно сећања на трагично и неповратно уништено рукописно и штампано културно благо Србије, које је највећим и највреднијим делом припадало Српској Православној Цркви.
Анализа потребних садржаја и капацитета будућег здања Библиотеке Српске Патријаршије, с обзиром на динамику увећања књижних фондова и савремени начин њиховог смештаја, показала је да наведена локација на Косанчићевом венцу потпуно одговара тим потребама и да ће бити довољна за наредних сто и више година.
У том простору, осим обављања основне библиотечке делатности, оствариће се услови за промовисање трајних вредности наше савремене културе. Библиотека ће представљати једно од културних средишта Београда и Србије са јасним јавним карактером и просторним капацитетом за организовање различитих културних манифестација (изложбе, књижевне вечери, промоције, трибине и слично). Такође, драгоцени фондови Библиотеке Српске Патријаршије биће адекватно заштићени и чувани. Поврх свега, вредан рукописни фонд, збирке старе штампане књиге и периодике, као и све друге збирке, биће доступне научној и широј јавности, што је, додуше, и сада могуће, али у веома тешким условима.
На основу наведених разлога и чињеница, одлука водећих људи Министарства културе, уз подршку највиших државних институција, да се подржи иницијатива Светог Архијерејског Синода и Његове Светости Патријарха српског представља бригу за очување културе српског народа, а тиме и бригу за будућа покољења. Препознавање ових виталних интереса и труд за остварење што бољих услова за културни напредак на трагу је оних просвећених личности које су биле утемељивачи институцијâ националне културе кроз историју.
На крају, запитајмо се још једном: у чијем интересу су активности које подривају овај подухват од општенационалног значаја? Можда појединци, свесно или несвесно, бране инвеститоре заинтересоване за ову, у комерцијалном смислу вредну локацију?
