Бијељина: Два века од рођења Петра Петровића Његоша

У организацији Центра за културу ''Семберија'' у Бијељини је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Хризостома, 15. децембра обиљежена 200-годишњица рођења владике Петра II Петровића Његоша.

За ову прилику у Бијељину је након више деценија пристигло Прво београдско пјевачко друштво и доајен српске глуме Петар Божовић. Академија посвећена Његошу одржана је у 18 часова. Претходно, драги гости из Београда посјетили су манастир Светог Николаја у етно-селу Станишић, манастир Свете Петке на Пет Језера у Бијељини, Саборни храм Рођења Пресвете Богородице, храм Светог Георгија и манастир Светог Василија Острошког. Послије поклоњења светињама у Бијељини, гости су посјетили владику Хризостома у његовој бијељинској резиденцији. 

У свом изузетном и импресивном наступу, глумац Петар Божовић је, уз пратњу Првог београдског пјевачког друштва, казивао текст Луче микрокозме, а што је на крају награђено дуготрајним аплаузом.

Прије наступа Првог београдског пјевачког друштва и Петра Божовића, све присутне и драге госте из Београда поздравио је владика Хризостом и казао:

Господине градоначелниче, часни оци, браћо и сестре, даме и господо, ево дана, ево и лијепог повода да се поново видимо и сретнемо овдје у Културном центру ''Семберија'' у Бијељини. Окупи нас 200-годишњи јубилеј рођења великог српског поете, великог српског мислиоца и философа, великог владике и господара Црне Горе, Петра II Петровића Његоша. Али исто тако и долазак у наш град и нашу Епархију Првог београдског пјевачког друштва и доајена српске глуме Петра Божовића, које срдачно поздрављамо. Хвала Првом београдском пјевачком друштву и господину Петру Божовићу што су дошли да нас својим гласовима подсјете на великог Његоша. Дозволите да се само са пар ријечи осврнем на великог Његоша. Са стиховима:

Званије је свештено поете,
Глас је његов неба  влијаније,
Луча свијетла руководитељ му,
Дијалект му величанство творца...

Његош дефинише: ко је пјесник и која су његова својства.
1)    Поета је свештеног (светог) звања, достојанства;
2)    његов глас је као глас небеса (неба);
3)    пјесничка идеја водиља јесте ''луча свијетла'';
4)    а његов пјеснички дијалект ''величанство Творца''.

Мало је тумача Његошеве поезије у ријечима  ''луча свијетла - руководитељ му'' препознало Његоша као високо благодатног теолога. ''Луча свијетла'' је она благодатна свјетлост о којој говори Свети Григорије Палама  и други свети оци исихасти. Његошев поглед је увијек ка Богу, ка Божанској мудрости, из које се он поји и напаја. Он кроз једноставно пастављена питања о тајнама неба и земље, а посебно човјека, даје најсложеније теолошко - философске одговоре у форми епоса. Из тог разлога можемо слободно нашег великог Његоша упоредити са великим царем Давидом или премудрим Соломоном, а његове стихове са Псалмима Давидовим или Причама Соломоновим! На том и таквом пјесништву, благодатно просвијећеном и дијалектички божанском, ми се надахњујемо, и ми се васпитавамо. Од како су из наших руку и руку наше дјеце истргли Горски вијенац и Лучу микрокозму, све је више нељуди, а све мање људи! Није случајност да су наши европски усрећитељи прво што су урадили: Његоша избацили из уџбеника и школске лектире! Али, мало су се прерачунали! Хоћу да вјерујем да ће велики наш владика Раде – Петар II Петровић Његош и даље бити и остати наш духовни, мисаони и морални надахнитељ.

Са ово пар ријечи све вас окупљене поздрављам, а посебно чланове Првог београдског пјевачког друштва и господина Петра Божовића. Хвала вам.   

Извор: Епархија зворничко-тузланска