Бијело Поље: Савинданска акдемија и прослава осам векова Епархије будимљанске

У организацији Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине, на празник Светог Саве, 27. јануара 2020. године у бјелопољском СЦ Никољац одржана је Светосавска академија, којој је присуствовало неколико хиљада грађана.

Академију је благословио Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је честитајући празник Светог Саве, првог Архиепископа српског, казао да се овом свечаношћу обележава и велики јубилеј - осам векова од оснивања Епархије будимљанске.

„Ове године навршава се осам вјекова од када је Свети Сава основао, поред већ постојећих, нове епископије у српским земљама. Међу њима Будимљанску, Зетску и Хумску, које од тада па до данас дјелују на подручју Црне Горе. Истовремено, прослављамо осам вјекова од крунисања по православном обреду Светог краља Стефана Првовјенчаног, кога је Свети Сава крунисао у манастиру Жича“, казао је Владика.

Епископ Јоаникије казао је да је наш народ пре осам векова са пуним достојанством ушао у заједницу просвећених православних народа и угледних држава тадашњег цивилизованог света.

„Када се осврнемо уназад на протекле вјекове дивимо се стваралачкој енергији којом нас је осјенио Свети Сава, а која је подигла светитеље, мудраце, велике људе од знања и пера, витезове Христовог крста и родољубља од Косова до Мојковца и Кајмакчалана, од Јасеновца до мученичких Кошара. Кроз сва бурна времена наше историје, његовали смо духовне и културне вриједности које нам је завјештао Свети Сава, тако смо утврђивали своје јединство засновано на Јеванђељу Божием и изграђивали свој препознатљиви српски идентитет“, беседио је владика Јоаникије и истакао да и да данас верници окупљени око светиња и светитеља следе заповести Светог Саве.

„Да се чувајући чистоту и љепоту свете православне вјере удостојимо вишњег звања вјерних синова и кћери Оца нашег небескога, коме нека је слава и сада и у све вјекове. Само тако ћемо и бити прави Светосавци. Срећан празник и Бог вас благословио“, закључио је владика Јоаникије.

Владика је поздравио све госте свечане академије, посебно г. Милету Радојевића, изасланика Републике Србије; г. Драгослава Шћекића, председника Општине Беране; г. Мила Ломпара, професора Београдског универзитета.

Светосавску беседу одржао је проф. др Мило Ломпар, који је казао да је тешко рећи у мало времена све оно што би било битно за живот Светог Саве и за онај симбол који је он постао у дугом историјском и културном трајању нашег народа.

„У исто вријеме то је и познато. Сви смо ми последњих година гледали нешто од оног неупоредивог сјаја који обиљежава тај живот. Па, ипак, ако бисмо жељели да повучемо неку црту, пронашли бисмо неке тачке у којима се та биографија и живот додирује са општом духовном, културном, историјском судбином нашег народа. Свети Сава је отишао у монахе вођен једном дубљом, личном мотивацијом, осјећајући унутрашњу потребу за духовним подвигом, али оним што је он постао он је обиљежио кретање српског народа ка духовном пољу унутар ког се креће најтежом стазом према горе и унутар ког се на земљи свједочи оно што се горе види. Свети Сава је основао Хиландар, зар то није наша садашњост, зар то није оно мјесто на којем се сабира свако духовно искуство нашег народа, његова мудрост, памћење и патња, и зар то није оно што у нашим срцима куца, иако је на даљини?“, беседио је проф. Ломпар.

Он је казао да је Свети Сава мирио завађену браћу.

„Зар то није оно што имамо у својим животима, како у прошлости, тако и у садашњости? Он је кретао да помири оно што је изгледало непомирљиво и то непомирљиво, ма колико братско, појављивало се у његовом хоризонту као измирено и упућено ка вјечном. Свети Сава није устукнуо пред злом, знамо како је благим ријечима убјеђивао и како је на крају савладао Стреза који се појављује у приповиједању Доментијановом и Теодосијевом као симбол зла, које дјелује несавладиво, а ипак је поклекао“, казао је проф. Ломпар.

У исто време, како је казао проф. Ломпар, Свети Сава је донео аутокефалност Српској архиепископији.

„Он је тај који је, крећући на дуги пут самосталности наше Цркве и нашег народа довео, прелазећи преко Солуна, највеће умјетнике тадашњег свијета да осликају најбоље слике византијског сликарства, какве се појављују у Милешеви и Студеници. Христово распеће у Студеници и плава позадина на којој се осликава вјечни лик људске патње, страсти и васкрења, носи дубоки духовни печат Савине личности“.

Проф. Ломпар је навео да је Свети Сава обележио наше искуство у дугим годинама ропства.

„Вршачки владика Теодор поткрај 16. вијека дигао је устанак у Банату и устаници су носили Савин лик. У исто вријеме био је устанак у Херцеговини, који је трајао под знамењем тога лика. Тај лик, који је потом на Врачару доживио своје друго васкрснуће, појављивао се пред очима нашег народа у дугим годинама ропства Османске империје и Хабсбуршке монархије, као позив на слободу и као позив на подвиг. Па и онда када би наши непријатељи хтјели да избјегну да кажу да смо ми ти на које они циљају, они би говорили да је то светосавска традиција и идеологија. Он је био симбол и мета онолико колико смо и ми сада симбол и мета, и некад и сад. Али, он је, у исто вријеме, успио да нас покрене у Карађорђевим и Светог Петра Цетињског покретима, он је тај чије је духовно и монашко, мистичко искуство, проговорило на најтајанственији начин у Његошевим бесмртним стиховима „Луче микрокозма“ и спојило нашу највећу личност новога са највећом личношћу укупног постојања и вијека. То је моменат у којем се Савино искуство потврдило не само као искуство свијета, већ као и искуство светости, не само као искуство овоземаљског хлеба, већ као и искуство небескога смисла. Као што је косовска традиција забиљежила да наша земаљска побједа, коју оличава Свети Сава и кнез Лазар, мора имати небески смисао, тако је Милошев и Карађорђев подвиг одјекнуо Његошевим бесмртинм стиховима „Горског вијенца“, обиљежавајући како у светосавској традицији постоји унутрашња, духовна сконцентрисаност човјека на себе и спољашња спремност да се у свијету оно што је духовно потврди као животно“, рекао је проф. Ломпар.

И у 20. веку када је, како је рекао проф. Ломпар, народ био изложен страшним геноцидним чиновима, светосавска песма и светосавко уверење је претрајало.

„Па и данас, када се суочавамо са изазовима који су страшни и када нам се чини да ћемо поклекнути, довољно је да погледамо на овом милешевском портрету његовом ову једну обрву, за коју се можда само мени чини да је подигнута, која нам каже – „Па зар ћете сада одустати. Када сам ја могао проћи кроз воду и ватру, кроз оно кроз шта се не пролази, зар ви данас не можете мање од тога?“ Отуда на овом мјесту, које краси највећа српска књига Мирослављево јеванђеље, врло добро знамо да ми који остајемо под овом подигнутом обрвом Светог Саве остајемо вјерни унутрашњој духовној суштини једног дугог, мучног, трагичног и славног кретања и одговарамо: „Бићемо достојни“, поручио је проф. др Мило Ломпар.

У програму Светосавске академије учествовали су: Даница Црногорчевић, народни гуслар Бошко Вујачић, Црквени хор Свети Никола и КУД Текстилац.

Директор Управе за сарадњу сa црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, који је као изасланик Републике Србије присуствовао Светосавској академији у Бијелом Пољу, обратио се, касније присутнима на традиционалном Светосавском балу.

Он је изразио задовољство што је присуствовао величанственој Светосавској академији у Бијелом Пољу и што је у прилици да пренесе поздраве Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.

„Заиста је ова академија била величанствена. Сјајна беседа уваженог професора који је, говорећи о Светом Сави све нас натерао да евоцирамо сећање и знање на осмовековно битисање нашег народа, православни пут који је наш Свети Отац Сава установио тада, којим су ходили наши родитељи и прародитељи, којим ходимо ми данас и којим ће ходити наша деца и њихова деца док је света и времена, ако Бог да“, казао је др Радојевић.

Он је навео да је српски народ у свом осмовековном ходању по том православном светосавском путу преживио успоне, падове и велика страдања. Та зла коб страдалничког народа прати нас, како је казао др Радојевић, од Косовског боја до данашњег дана, као и да нисмо тако страдали у Првом и Дргом светском рату, све до наших дана, Срба би било, сматра он, и до десет пута више.

„Хвала Богу, упркос свим тим стадањима већина људи нашег рода, који држе до корена својих, који држе до своје вере и који не желе да изгубе образ пред потомцима је истрајала на том путу и ту смо где јесмо“, оценио је др Радојевић.

Радојевић је истакао да, нажалост, има и оних који су се одрекли наше вере и нашег пута.

„То ће бити њихов образ за поколења која ће доћи. Нисам сигуран да ће их се радо сећати. Никада наш народ није окретао леђа један другима, увек смо се налазили једни другима на услузи, кад је требало страдали једни за друге. Надајмо се да ће тако бити и убудуће, јер шта друго и очекивати од браће која живе да ли у Србији, Црној Гори, Републици Српској или било где на овом свету, него да се осећају као једна фамилија“, поручио је др Милета Радојевић, чије обраћање је пропраћено срдачним аплаузом сабраних.

Он се, затим, осврнуо на дешавања која су проузрокована изгласавањем неуставног Закона о слободи вероисповјести у Црној Гори, а у којима верни народ своје неслагање изражава молебанима и мирним литијама у свим црногорским градовима.

„Нико није ни мислио да је народ у Црној Гори толико верујући и да држи до својих корена, до своје вере. Успели сте да подигнете све на ноге у последњих месец дана и да готово пола Црне Горе ходи, у дане литија када сте их организовали. То нико није могао ни да претпостави од нас који живимо на страни, јер смо сматрали да је Црна Гора била изгубљена у оном времену комунистичком, као што је била изгубљена Србија. Хвала Богу да то није тако и то говори да ми у генима својим носимо те предзнаке и те темеље које је поставио Свети Сава и света лоза Немањића са којих је тешко спасти и са којих је тешко скренути на други пут“, констатовао је др Радојевић и изразио је наду да ће борба, која је овде започела за остваривање права својих слобода, на крају победити.

„Не могу и нећу да верујем да може да дође до тога да се наша Црква, која је живела осам векова на овим просторима и са овим народом баци на колена и да је узму и располажу са њом онако како не би требало“, поручио је др Милета Радојевић.

Он сматра да је у земљама где живе Срби присутан мали број атеиста, који се одрекао своје вере и својих корена, и да неће моћи да утичу на промену свести и осећања нашег народа.

„Нека би Бог дао да наша Црква на челу са нашим владикама, апостолима Господњим у данашњем времену, истраје у очувању наше вере и помогне свима нама да, иако смо се некада поколебали и посрнули, да се вратимо на прави пут, да се ослободимо од страха и, у правом смислу те речи, останемо деца Светог Саве и свете лозе Немањића“.

„Када је Свети Сава  на Сабору у Жичи, пре осам векова, основао и ову Епархију и многе друге, он је знао и желео да ћемо бити и остати један народ. Надајмо се да ће тако бити и у следећим вековима, да нас наши потомци неће памтити као издајнике свога рода и своје вере, да ће наша Црква и наш народ у наредним периодима одолети свим искушењима и доживети препород и просперитет. Ви, драги Владико, живите нам на многаја љета!“, закључио је др Радојевић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка