Биографија Блаженог Јеронима

Алфонс Фирст: ”Јероним. Аскеза и наука у позној антици” (Alfons Fürst: "Hieronymus". Askese und Wissenschaft in der Spätantike), Herder Verlag, Freiburg 2016

Kолерик са мизантропским цртама, борбени пропагандист за aскетске идеале, вишестрани и продуктивни писац, језички геније, ревносни преводилац и оригинални научник – сва ова својства се хармонично сливају у личности Оца Западне Цркве  Блаженог Јеронима (347–419). Неки извори тврде да је био ексцентричан. Потицао је из далматинске провинције, иако је стицао каријеру у метрополама позног античког света – Риму, Константинопољу, Антиохији – да би се у другој половини свога живота накнадно обрео у провинцији, овога пута у Витлејему у Палестини. Благодарећи свом знању јеврејског језика, он је као једини телог свога времена знао да у хришћанску егзегезу укључи јеврејско знање о Библији.

Аутор Алфонс Фирст описује теолошке контраверзе у којима је Јероним у току свог напетог живота био уплитан - аријанство, оригенизам, пелагијанизам – као и у ширење хришћанско-аскетских начина живота, посебно међу женама римске аристократије, истичући његове иновативне научне доприносе егзегези Библије.

Многостране социјалне везе у којима је Јероним живео, ступају живо пред очи у први ред у форми просопографије. Изабрани текстови (латинско - немачки) омогућују непостредни увид у његово дело.

Алфонс Фирст је професор за стару црквену историју, патрологију и хришћанску археологију на универзитету у Минстеру у Вестфалији.

У средњем веку је Јероним важио за Оца Цркве; хуманисти су га поредили са Цицероном. У нововековљу звезда Блаженог Јеронима је стала да губи на свом сјају. За многе је он тада важио за мизантропског монаха и интригантног парвенија (сплеткашког скоројевића) из провинције који се духовним власништвом других штедро служио да би подупирао своју аскетску каријеру. Алфонс Фирст истиче да је Јероним био обдарени филолог и бравурозни стилист у латинском. У стварима библијске науке на грчком језичком Истоку, који је својим преводима Западу приближио, био је неприкосновен. Фирст вели да Јероним није био заинтересован за догматска питања.

Ова књига није тек биографија хронолошки испроповедана, већ дијахроно и  тематски структурисана биографска монографија. Нажалост, читалац не бива обавештен зашто се Јероним са посебном страшћу ангажовао у оригенистичкој контрверзи? Фирст вели да се Јероним од ”догматичара” Оригена ”дистанцирао да би његову егзегезу узео као ортодоксну основу своје библијске егзегетике”. Ова теза није сасвим јасна ни плаузибилна. Морални идеал моралних проповеди” Пелагија и његових следбеника дисквалификовано је као ”утопијски”. На другом месту Фирст тврди да је Јероним теолошки био ближи Пелагију него Августину. Много више се аутор занима за преводе и тумачење Библије. Обоје је појмом ”науке” покривено.

Ова биографија нам открива у светлу новијих истраживања лик овог "doctor Ecclesiae" као генијалног компилатора и оца латинске Цркве. И мимо незнатних дефицита ове биографије, ове дело радо препоручујемо, јер још једном баца јарку светлост на огромну преводилачку и егзегетску заслугу овог учитеља непосељене Цркве Христове.

Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)