Биографија протођакона Радомира Ракића
Рођен је 25. јула 1938. г. у Осладићу код Ваљевске Каменице у Србији. Основну школу је завршио у Осладићу и Каменици, а петоразредну богословију у Призрену (1953-1959). На Богословском факултету је дипломирао 1962, а на Филолошком факултета Универзитета у Београду – Одсек за англистику 1965. г. стекавши звање професора енглеског језика и књижевности. У међувремену је провео четири семестра на Старокатоличком богословском факултета у Берну (Швајцарска). Завршио је и Вишу школу екуменских студија при женевском универзитету. Говори немачки, енглески и руски језик са којих преводи богословску литературу.
Радио је једно време на Институту за експерименталну фонетику и патологију говора у Београду, да би се 1. септембра 1967. г. запослио у Српској патријаршији као преводилац. Овде је дуго времена водио ресор спољних црквених послова при Канцеларији Светог архијерејског синода. од Од 1975. до 1983. г. био је уредник “Православља”, да би овај лист у својству главног и одговорног уредника поново водио од 1998. до 2002. г. Од 1974. до 1975. био је уредник “Гласника”, службеног листа Српске цркве. Дуго времена је обављао дужност секретара верско-научног часописа “Теолошки погледи” (1968-1989). Од 1969. до 1984. г. био је секретар Комисије за исправку Вуковог превода Новога завета, који је објављен као званични, ауторитативни превод Српске цркве 1984. г. Члан је Удружења новинара Србије, а од 25. октобра 2006. и Удружења књижевника Србије.
Од 1991. до 2005. године предавао је енглески језик на Богословском факултету у Београду, као први лектор овога језика, после гашења наставе енглеског језика на том Факултету 1965. г. На седници Наставно-научног већа Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу 1998. г. изабран је асистента-предавача Новога завета при катедри библијских наука. А за његов свеукупан рад на унапређењу библијских наука, на иницијативу истог Наставно-научног већа, промовисан је за почасног доктора богословских наука Универзитета у Источном Сарајеву.
Ракић је представљао Српску православну цркву на многим међуцрквеним и међународним скуповима, семинарима, конференцијама и скупштинама (Бугарска, Грчка, Аустрија, Немачка, Швајцарска, Енглеска, Мађарска, Белгија, Холандија и др.), да би, по службеном положају, неговао сарадњу са Светским саветом цркава у Женеви и са западним црквама. Тако је, као делегат Српске цркве, учествовао на скупштинама Савета цркава у Најробију (Кенија) 1975. и у Канбери (Аустралија) 1991. г. Са рефератом је учествовао на прослави стогодишњице (старокатоличке) Утрехтске уније у Холандији 1989. г. У Пратњи блаженопоч. патријарха Германа присуствовао је свечаностима 25-годишњице Светског савета цркава у Женеви (1948-1973), а са епископом жичким Стефаном започео је пројект финансијске помоћи Српској цркви од стране Светског савета цркава и западних цркава новопланираној згради Богословског факултета у Београду, на једном скупу овога тела у Ивердону (Швајцарска) 1980. г. Организовао је десетак међуцрквених или међуправославних теолошких конференција (махом мисијске природе) на просторима претходне Југославије. Као секретар митрополита дабро-босанског Николаја, с другим члановима Међурелигијског већа БиХ (оснивано 1997. г.) остварио је више службених путовања у стране земље ради разговора о новонасталом стању у тој области и пружања стварне слике у свету (Брисел, Токио, Њујорк-Вашингтон – 1998; Аман 1999; Брисел 2006).
Први Ракићев штампани рад је превод са енглеског стручних текстова из подручја патологије говора, као о дислалији (један рад), о дисфазији (два рада) и један практични саветник родитељима за рад са дисфазичном децом – све објављено у Специјалној школи у Београду (1965-1966). У ово време штампан је превод такође са енглеског о Стефану Новаковићу, и објављен у часопису Наш језик 1966.г. У Гласнику Српске патријаршије почео је да пише 1968. г. стручне извештаје, приказе књига, запажања, преводе са енглеског, немачког и руског језика, да би дошао до изражаја у листу Православље. Сарађивао је у следећим часописима: Гласник Српске патријаршије (почев од 1968), Теолошки погледи, Богословље, Православље, Хришћанска мисао, Кнез Лазар, Весник Свештеничког удружења, Преводилац... Са енглеског. немачког и руског језика превео је многобројне студије и чланке, као и књиге: Пођите у миру (збирка православних мисионарских есеја), (Београд 1989); Књига о икони (Крагујевац 1999), затим одлични савремени приручник за верску наставу С нама је Бог од С. Колумзине (штампан одобрењем Светог арх. синода 1992), а са немачког стандардно дело Свет Новога завета од Едуарда Лозеа (до сада два издања, 1986 и 1992), као Бог и природа Валтера Хајтера (Београд 2004). Као један од ретких, објавио је и свој оригинални рад на немачком језику Die Schoepfung in Christus und fuer Christus hin (Kolossebrief 1,14-20), Belgrad 2007. Приредио је српско издање Библијског атласа од Тима Даулија (издање Библијског друштва 2000. г.), као и већи број независних библијских карти, међу којима је стандардна карта Палестине; колекцију ових карти објавила је Рашко-призренска епархија 2002. г. Објавио је свој Библијски речник (1992, 1994, 2002. и 2004). Капитално дело протођакона Ракића је његова двотомна Библијска енциклопедија, I том (А-Л) - 600 страна, II том (М-Ш) – 632 стране. Ово дело је, са благословом митрополита Николаја, издао Богословски факултета у Фочи 2004. г., а наишло је на велики одјек и позитивно стручно мишљење, не само у српској богословској јавности.
У редакцији Радомира Ракића изашле су из штампе многе богословске књиге, на првом месту Православна енциклопедија (превод са руског) у два тома (Нови Сад 2000), као и Православна црква од епископа Калиста Вера (Београд 2000), затим Првенство апостола Петра – гледиште Православне цркве, Крагујевац 1989), Свети Григорије Палама и православна мистика од Јована Мајендорфа (Београд 1983), Библија је у праву (Крагујевац 1986. и 1992), ко и сви коментари на новозаветне књиге из пера митрополита дабро-босанског Николаја Мрђе (дванаест књига), који су намењени школској настави у богословији. Затим, он је редактор Библије у 365 прича (Београд 1983. прво издање). Уредио је стручна богословска дела: др Душан Глумац, Библијска археологија (Србиње 1999); др Милош Ердељан, Општи увод у Свето писмо Старога завета (Србиње 2000); Стеван Веселиновић, Лекције из Светога писма Старога завета – Законске књиге (Србиње 2000; овде је дописао девет наставних јединица сходно новом програму за шесторазредне богословије) и друге књиге. Био је сарадник Енциклопедије Православља I-III (Београд 2002), у којој је обрадио 1.000 библијских јединица. Са доцентом др Родољубом Кубатом припрема за штампу Велики Хердеров библијски атлас, дело од огромне вредности и користи за српског библијског радника, а са доцентом др Мирком Саиловићем Патрологију (Апостолски оци и учитељи) од Христа Пападопула и др.
Ожењен је супругом Јасмином, професором сурдопедагогом, и има сина Предрага, библиотекара у Патријаршијској библиотеци. Рукоположен је у чин ђакона 23. априла 1973. г. Сада је ђакон при храму св. цара Константина и Јелене на Вождовцу у Београду.
Ракић је био комуникативан и упечатљив предавач који ставља снажан нагласак на општу културу студената, будућих верскопросветних делатеља; веома је широких видика, приљежан саговорник, све у настојању да прошири своја знања и знање других.
