Bishop Maxim Vasiljevic: History, Truth, Holiness

Bishop Maxim Vasiljevic
History, Truth, Holiness
Studies in Theological Ontology and Epistemology
Sebastian Press 2011, pp. 248

Епископ западноамерички Максим спада у млађе богослове који засигурно имају оригиналан приступ савременим темама, притом остајући веран православном предању. Један од његових значајних доприноса модерног сведочења православља представља и његов зборник радова на енглеском језику History, Truth, Holiness, у коме су уприличени чланци објављивани у Богословљу и Видословљу али и његова предавања са међународних конференција.

Сам труд који је аутор уложио да би своје радове објавио на водећем светском језику је вредан помена. Оно што је од особите важности су рецензије ове књиге од таквих богослова попут: о. Џона Брека, о. Џона Мекгакина, о.Џона Бера, Христа Јанараса... Оно што је потребно јесте приопштавање савремене српске теолошке мисли ширем аудиторијуму.

Књига обрађује неколико сфера; агиологију, гносеологију, биоетику, литургичко богословље, догматику,иконологију. Радови Светост и другачијост и Етос светости (стр.1-21) и (стр.53-67) указују на хришћански концепт светости; преко библијског поимања светости се долази до историјског концепта светости и Цркве као простора за остваривање светости. Затим да кључан појам у означавању њихове светости јесте личносни однос са Богом, који рефлектује њихову есхатолошку јединственост и откупљује њихову људску природу (стр.64) Круцијални проблем слободе воље савременог човека и његове детерминисаности је обрађен у чланку Постоји ли биохемија слободе (стр.67-118) докле је у чланцима Истина и историја (стр.44-52), Егзистенцијално тумачење догматике (стр. 119-142) Халкидонска христологија (стр.143-154) покушао догме и учења Цркве прилагодити језику савременом човеку. О приступу и задатку литургичког богословља је писао у раду Ново и старо вино литургијског богословља (стр. 179-189) док је иконолошко богословље обрадио у чланку Икона и Царство Божије (стр. 211-227).

Преко разних тема које обрађује христологије, пневматологије, биоетике, аутор покушава знатижељном човеку данашњице дати преки одговор на питања која га тиште а који оскудни одговори засигурно не могу задовољити. При томе кроз дијалог са модерном биологијом (стр26, 46-51) и медицином (стр.87-117) указује на преко потребну сарадњу ових природних наука са теологијом да би се изнудило решење које ће понудити егзистенцијални одговор савременом човеку. Кроз чланак Неопатристичка христологија у постмодерној култури (стр.155-178) се користи историјским и социолошким обрасцем да би христологију приопштио модерном човеку. Вредност таквог холистичког приступа о. Џон Бер похваљује речима: еп. Максим обрађује широки дијапазон значајних тема данашњице -епистемологију и онтологију, биохемију и неурологију, догму и постмодерност, литургију и саборност - држећи се античких и модерних, теолошких и научних извора.

Књига је засигурно вредно штиво не само што обрађује разнолике теме, већ и што одговоре покушава саопштити човеку на један савремен начин користећи се и другим наукама. Такав приступ је свакако од велике важности јер кроз такву мултидисциплинарност може доћи до некаквог дијалога између теологије и модерне науке.

Славиша Костић