Бискупи у Сарајеву: Миротворци са памћењем

Традиционално пролећно пленарно заседање Аустријске бискупске конференције Римокатоличке Цркве одржано је од 4. до 8. марта у Сарајеву, где су показали знак солидарности са хришћанима код којих и даље нису зацељене ратне ране, Босне и Херцеговине. Ситуација у овој земљи није била усамљена тема: Година 2018 као година окончања Првог светског рата, одн. спомен на оснивање Републике Аустрије пре 100 година и њеног „Аншлуса“ Хитлеровој Немачкој пре 80 година били су предмет заседања, а у октобру 2018. биће одржан и међурелигијски дијалог светске бискупске конференције на тему „млади – омладина“.

Босна и Херцеговина „још увек није досегла потпуни и праведни мир“, установили су бискупи у „Заједничком саопштењу“ донетом у четвртак. Поштовање људских слобода и свих права и слобода за сва три народа Босне и Херцеговне јесу безусловни чинилац одрживог и трајног мира. Не би смели да постоје „грађани другог реда“, нити механизми систематског ниподаштавања, истакли су бискупи. Истовремено, Босна и Херцеговина има пуну подршку на путу европских интеграција: земља је својом историјом и богатим културолошким наслеђем несумњиво део Европе.

Бискупи су се осврнули и на историјске чињенице у вези са стварањем Републике Аустрије као и на трагедије Другог светског рата, и апсурдну идеологију национал-социјализма, са његовим несагледивим и далекосежним последицама по човечанство. Попут могих, ни тадашњи бискупи ово стање „нису јасно и довољно препознали нити правим именом назвали“, нагасили су бискупи на конференцији. „Тесном везом са политичким католицизмом сама Црква је постала део размирица и сукоба и премало у позицији да веродостојно сведочи Јеванђеље и да гради мостове помирења између сукобљених страна“, наводи се у самокритичком саопштењу.

На крају, бискупи су настакли неопходност истински искреног међурелигијског дијалога за мир: Сарајевски конгрес представља „модел заједничког живота који је успешан, толерантан, иако не увек слободан од конфликата међу припадницима различитих религија.“ Нема алтернативе међурелигијском дијалогу: „мултирелигијски живот у правди и толеранцији, слободи и одговорности остају трајни и изричити захтев за све државе и религијске заједнице.“ Аустрија доноси добре предуслове за тако нешто – државно признање ислама као религијске заједнице још 1912. године и „узорни религијско-правни поредак“ као оквир, изјавили су бискупи.

У свом последњем саопштењу бачено је светло на светску бискупску конференцију која ће се одржати у Риму у октобру ове године, и то на тему омладина. Бискупи су нагласили следећу констатацију: „Оно што млади људи верују и у шта наде полажу, подједнако је важно за њихову будућност као и будућност Цркве и њене службе људском роду.“ И поред свих разноликости младалачких миљеа и животних стилова, постоји несумљива потреба која највећи део младих људи везује за Цркву: од ње (Цркве) се са правом очекује“ подршка код суочавања омладине са изазовима живота, саговор и саодговорност, адекватно и времену прилагођено давање оријентира и праћење (руковођење), заједништво и залагање, отвореност и предусретљивост, али и аутентичност и духовност.

Превод са немачког језика и обрада: јереј Никола Баловић, парох у Фелдкирху