Бистра вода мира
Завршно слово папе Фрање и заједнички апел првојерараха за мир у Асизију
Папа Фрања је одржао завршно слово на Међурелигијском сусрету за мир у понедељак поподне на тргу Св. Фрање у Асизију. Папа Фрања је тада рекао:
”Ваша Светости, цењени представници Цркава, хришћанских заједница и религија, драга браћо и сестре. Топло Вас поздрављам са велики поштовањем и захваљујем Вам на присуству. Захваљујем Заједници Св. Еђидија, бискупији у Асизију и фрањевачком братству на припреми овог Дана молитве. Дошли смо у Асизи као поклоници у потрази за миром. Носимо у себи очекивања и бриге многих народа и особа. Жедни смо мира, жељни да сведочимо за мир, потребни молитве за мир, јер мир је дар Божји, а на нама је да га свакога дана призивамо, прихватамо и изграђујемо са Његовом помоћи.
”Блажени миротворци” (Мт. 5.9). Многи од Вас си превалили далеки пут до овог благословеног места. Изаћи, кренути на пут, наћи се, заузети се за мир: то нису само покрети тела, већ покрети душе, то су конктретни духовни одговори за надвладавање затворености, отварајући се Богу и браћи. Бог од нас то тражи, подстичући нас да се суочимо са великом болешћу нашег времена: са равнодушношћу: то је вирус који парализује, чини нас непокретнима и безосећајнима попут болести која напада средиште духовног живота, стварајући нови, тужни облик паганства – паганство равнодушности.
Не смемо бити равнодушни. Данас свет има жарку жеђ за миром. У многим се земљама пати због ратова, који често узрокују страдања и сиромаштво. На острву Лезбосу, са драгим Васељенским Патријархом Вартоломејем, видели смо болове рата у очима прогнаника, невоље народа жедног мира. Мислим на породице чији је живот разорен, на децу која у животу нису упознала ништа осим насиља, на старије присиљене да напусте своју земље: сви они жарко желе мир. Не желимо да ове трагедије падну у заборав. Желимо да заједно дамо глас свима који пате, који немају гласа, нити их ко слуша. Они често боље од моћника знају да ниједан рат нема будућности и да насиље оружја уништава радост живота.
Ми немамо оружја, но верујемо у благу и понизну снагу молитве. Данас је жеђ за миром постала позив Богу да престану ратови, тероризам и насиље. У Асизију позивамо на мир не само као протест против рата, нити ”резултат преговора, политичких компромиса или економске трговине. То је разултат молитве” (Јован Павле II у своме говору у базилици Св. Марије од Анђела 27. октобра 1986). Тражимо у Богу, извору заједништва, бистру воду мира за којим човечанство има жеђ: она не може извирати у пустињама поноса и интереса, у сувим земљама зараде и трговине оружјем.
Наше верске традиције су различите. Но разлике нису за нас мотив за сукоб, полемику или хладно одстојање. Данас се нисмо молили један против других, већ једни за друге. Блаженопоч. Јован Павле II је на овом истом месту рекао: ”Можда никада у историји човечанства није постојала тако јасна унутарња повезаност аутентичног верског става и великог добра мира”. (Јован Павле II, говор на Тргу базилике Св. Фрање Асишког, 27.октобра 1986).
Настављамо пут започет пре 30 година у Асизију, граду живог сећања на Св. Фрању Асишког, Божјег човека и човека мира...
Неуморно понављамо да Божје име никада не може оправдати насиље. Само је мир свети! Само је мир освештан, а не рат!
Данас смо се молили за свети дар мира. Молили смо се да се савести заузму за свети дар људског живота у јачању мира међу народима, у очувању створеног света, нашег заједничког дома. Молитва и конкретна сарадња помажу да не останемо заробљени у логикама сукоба и одбијемо бунтовне ставове оних који су кадри само да протестују.
Молитва и жеља за сарадњом залажу се за прави, а не привидни мир: то није затишје оних који избегавају тешкоће и окрећу се на другу страну ако се то његових интереса не дотиче. То није цинизам оних који перу руке пред проблемима који их се не тичу, то није ни виртуелни приступ оних који суде све само путем компјутера, очију затворених за потребе браће, руку које се неће упрљати за потребе брата својега. Наш пут је – да се урони у ситуације и уступи прво место паћенику, преузети сукобе и изнутра их исцелити, доследно крочити путем добра, одбијајући пречице зла, уз помоћ Бога и добре воље стрпљиво кренути у мировне процесе.
Мир је танка нит наде која спаја небо и земљу, реч тако једноставна и тешка истовремено. Мир значи праштање, које се као плод преобраћења и молитве рађа изнутра, и у Божје име омогућава исцељење рана прошлости. Мир значи прихватање, расположивост за дијалог, надвладавање затворености – које нису стратегија сигурности, већ мостови над провалијама. Мир значи сарадњу, живу и конкретну размену са другим, који је за мене дар, а не проблем, брат са којим могу покушати изградити бољи свет. Мир значи учење: позив на свакодневно усвајање тешког умећа заједништва, културу сусрета, чистећи свет од сваке напасти насиља и крутости, супротне Божјем имену и достојанству.
Ми, заједно и у миру на овоме месту, верујемо и надамо се братском свету. Желимо да се свуда мушкарци и жене различитих религија сложно уједине, посебно тамо где владају сукоби. Наша је будућност - заједнички живот. Зато смо позвани да се ослободимо тешког бремена неповерења, фундаментализма, мржње. Нека верници буду градитељи мир, позивањем Бога и деловањем човека! А ми као верске вође, морамо бити чврсти мостови дијалога, креативни посредници мира. Обраћамо се онима који имају највећу одговорност у служењу народима, вођама народа, нека се не уморе у тражењу и подстицају путева мира, не гледајући на привремене интересе: нека не остану глуви на Божји апел савестима, на крик мира сиромашних и на добра очекивања младих генерација. Овде се пре 30 година молио Свет Јован Павле II и рекао: ”Мир је градилиште отворено свима, не само стручњацима, мудрима и стратезима. Мир је одговорност свију” (Говор на Тргу базилике Св. Фрање Асишког 27.10.1986).Браћо и сестре, прихватимо ову одговорност, потврдимо данас да заједно будемо градитељи мира који Бог жели, а за којим човечанство жедни”, рекао је римски понтифекс у Асисзију.
Заједнички апел за мир
На крају заједничког мировног сусрета религија у Асисзију папа и остали предстојатељи религијских заједница потписали су заједнички мировни апел: ”Ништа није немогуће уколико се молитвом Богу обраћамо”. Сви људи могу постати ”оруђа мира”, вели се у том заједничком документу.
протођакон Зоран Андрић
