Благодарна Србијо пуна си љубави према своме пастиру Светитељу Сави

Сећајући се дана када је злочинац спалио мошти Светог Саве, духовног родоначелника и најдостојнијег и највећег српског сина, наша Света Црква и ове године - саборно, литургијски, у Крсто-Васкршњој радости - одаје неизмерну благодарност свом духовном Оцу, просветитељу и учитељу.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Спомен Храму Светог Саве на Врачару, величанственом споменику који наш народ довршава у славу и част Господа Исуса Христа и Његовог угодиника Светог Саве.

Патријарху српском саслуживали су Преосвећена Господа Епископи: Новограчаничко-срењезападноамерички Г. Лонгин, Аустралијско-новозеландски Г. Иринеј и викарни Хвостански Г. Атанасије, као и свештеничко братство Храма Светог Саве и бројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке.

Служби Божјој, поред бројног благочестивог народа који је испунио Храм, присуствовали су представници Друштва за подизање Храма Светог Саве, представници Града Београда и Општине Врачар, представници Министарстава културе и просвете као и чланови Крунског савета.

Подсећамо да је на данашњи дан 1939. године неизмерна благодарност српског народа према своме Првопрестолнику и Учитељу исказана светковином највећом до тада у историји српске претонице. У присуству више десетина хиљада верних, државног врха и представника Руске и Бугарске Православне Цркве, Патријарх српски Гаврило освештао је камен-темељац величанственог молитвеног дома Светом Сави рекавши том приликом:

- Српски народ кроз сва времена свога битисања, од Светог Саве до данас, неговао је и чувао је неугасиви пламен благодарности и признања, љубави и пијетета, према свом великом препородитељу и просветитељу Светом Сави. Овај живи духовни пламен у српском кандилу није био угашен ни у она црна и зла времена кад студен камен у пећини хладној беше олтар српским молитвама, како је дивно рекао родољубиви српски песник. Тај животворни пламен није се угасио, него се још више и снажније распламтео, када је страх и злочиначка страст, пре 345 година, на овоме месту спалила часне мошти великог српског светитеља Светог Саве. Светлост тог благотоврног и животворног огњеног пламена неће се угасити никад у срцу и души српског народа и православног светосавља. И народ ће дуг благодарности Светом Сави прености и њиме загревати кроз сва покољења наше будућности.

Још једном позивамо благочестиви српски род да, поред онога што је до данас учинио за наставак изградње Храма Светог Саве на Врачару, и даље настави, према могућностима, помагање Храма. Довршивши овај величанствени споменик наше дубоке захвалности Светитељу Сави, остварићемо пламениту и узвишену замисао наших предака с почетка прошлог века који покренуше изградњу Храма.