Благослови светиња Грчке

Група од четрдесетак поклоника из различитих делова Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе упутила се, у петак 28. новембра 2014. године, на шестодневни хаџилук у братску Грчку са главним одредиштем у Егини.

Групу је предводио високопреподобни игуман светојовањске обитељи архимандрит Михаило (Биковић). Групи су се прикључили секретар Епископа ваљевског јеромонах мр Силуан (Мракић) и монахиња Евгенија (Божанић) из манастира Јовање код Ваљева.

Путовање је започето саборном молитвом Богу и Његовим светим на платоу Храма Светог Марка у Београду, а пропраћено је кропљењем аутобуса и путника освећеном водицом. Може се слободно рећи да је овај молитвени почетак одредио даљи ток и карактер путовања, чији садржај је био молитва, богомислије и богословљење.

Преноћили смо у Солуну, а сутрадан присуствовали светој Литургији у древном византијском манастиру Свете Анастасије Фармаколитријске, у близини Солуна.

Након свете Литургије, поклоници су имали прилику и велики благослов да се поклоне честици животворног Крста Господњег и моштима Светог Теоне, као и другим светим реликвијама. Овде су се и прве сузе благодарности излиле, а и уверење да светиње реагују на молитвени вапај и веру људску. Ово се манифестовало на једној малој икони са изображеним ликовима Светог Рафаила, Николаја и Ирине. Наиме, један од поклоника, целивајући икону, приметио је да је лик мале девојчице светитељке Ирине необично топао, док је остатак иконе укључујући и позадину и друге ликове био хладан. Бојећи се да је то само његово субјективно осећање и плод уобразиље, он се обратио присутним оцима који су му исто потврдили.

Група се потом упутила на поклоњење гробу старца Пајсија, а затим предивном древном византијском Храму Светог Димитрија у Солуну, где су се поклонили мироточивим моштима Светог Великомученика Димитрија. Духовна сила која се изливала у овој светињи није могла да се не одрази на већ распламсала срца поклоника, који су прилазили великомученику у сузној молитви и уздасима.

Одредиште наредног дана била је Камариза поред Атине, Света Литургија и сусрет се са живим светитељем – старцем архимандритом Нектаријем (Виталисом), духовним чедом Светог Нектарија Егинског.

Атмосфера у храму препуном верника са дивним појањем псалтиса (појца који руководи певницом, нап. аут.), а нарочито пророчким јектенијама и возгласима старца Виталиса оживљавала је пред очима и у срцима присутних ранохришћанску атмосферу харизматичне цркве.

Након свете Литургије, старац се обратио поучним словом, у коме су сви могли да препознају себе и открију одговоре на своја питања. Старац би у току беседе певао стихове на које би верни народ грчки одговарао са "Амин! Жив је Господ!", "Пресвета Богородице спаси нас!", "Свети Нектарије помози!" и томе слично.

Окупавши се у сузама и нахранивши се благодаћу која је избијала из овога старца, група се молитвено припремила за полазак на Егину и поклоњење моштима Светог Нектарија Пентапољског и Егинског.

Након путовања трајектом до острва Егине, на коме је вођа пута архимандрит Михаило надахнуто поучавао поклонике и одговарао на њихова питања, група је стигла у манастир Светог Нектарија, где се и сместила да би се припремила за свету Литургију и причешће.

На светој Литургији, верни су се поклонили моштима Светог Нектарија, уверивши се у њихово чудотворно дејство, окружени са свих страна даровима исцељених од најтежих болести, као и оних који су молитвама егинског чудотворца добили дугоочекивану децу.

Боравак на Егини заокружен је поклоњењем гробу Светог Нектарија и посетом келији - месту његовог подвизавања и светих молитава.

Повратком на копно, уследило је поклоњење манастиру Светог Пантократора код Атине.

У овој светињи, како нам казује Свети Порфирије, нема ниједан педаљ земље који не зрачи светошћу. Примивши обиље благослова, поделили смо уверења чувеног духовника. Наиме, овај свети манастир из једанаестог века, саграђен у прелепом византијском стилу, био је место великог исповедничког страдања. У 17. веку, уочи Васкрса, у светињу су упали турски гусари и свирепо посекли сто шездесет монаха за време свете Литургије. На крају и игумана Нила, у олтару након што се причестио Светим Тајнама.

У манастиру, како су нам објасниле сестре, света Литургија је служена двадесет и четири сата дневно, а за остварење тог величанственог богослужбеног чина храм је био окићен олтарима, укупно осам њих, што је број есхатолошког – непролазног дана Божијег, у који су ушли ови свети мученици монаси својим страдањем за Христа.

Након поклоњења светим моштима, сестре манастира су објасниле да је игуманија Стилијана тренутно ван манастира у исихастрији, где се повукла ради молитвеног тиховања те је из тог разлога немогуће уприличити сусрет са њом.

Сестре манастира су ипак учиниле велику љубав и пажњу, послуживши нас освежавајућим напицима и слаткишима. Поред тога, уприличиле су и мали концерт добродошлице, отпојавши неколико духовних песама.

Равноанђелско појање ових земаљских анђела није могло да остави никога равнодушним, те су се сви такорећи купали у својим сузама. Интензитет духовног доживљаја појачан је и тиме што је текстове песама преводила сестра Наталија Ковачевић, која је допутовала из Београда, да би дочекала групу и била на располагању за превођење где се указивала потреба. Благодаримо јој целим срцем за њен труд и љубав.

Када су сви већ помислили да лепота овог доживљаја не може бити већа, јављено је да је мати Стилијана напустила исихастрију и да се упутила ка манастиру. Ова вест је изнова покренула обиље суза код свих у групи.

Игуманија Стилијана, дубоко просвећена подвижница Христова и чадо новопросијавшег старца Порфирија, упутила је свима добродошлицу и благослове обитељи.

Након исцрпног и врло живог казивања о Светом Порфирију и блаженопочившем Патријарху српском Павлу, група је изнова доживела велики духовни "потрес" када је игуманија изнела пред њих реликвије – два ручна крста старца Порфирија и епитрахиљ.

Она их је затим уручила архимандриту Михаилу и јеромонаху Силуану, који су све присутне њима благословили.

При целиву крста многи су осетили благодатну силу, пропраћену сузама радости. Заиста, све се одигравало по промислу Божијем, уочи празника Светог Порфирија.

После благодатне бање и духовног препорођења у Пантократору и тешког растанка са игуманијом и сестрама манастира, група се упутила у Евију ка манастиру Светог Давида.

У манастиру су сутрадан присуствовали светој Литургији, на којој су се сви причестили. Овде су имали прилику да се поклоне светим моштима првомученика Стефана, старца Силуана и многим другим светим.

У поподневним часовима, уследило је поклоњење моштима Светог Јована Руса, уз читање акатиста светитељу.

У завршници путовања, стижемо у Каламбаку, село у подножју чувених Метеора. Сутрадан ујутро, обишли смо манастир Светог Стефана и поклонили се глави Светог Харалампија, затим манастир Варлаам, где је уследило поклоњење моштима Светог Пантелејмона и Светог Прокопија, а на крају Великим Метеорима.

Завршивши свој молитвени хаџилук јужним и централним деловима Грчке, поклоници су се упутили кроз кањон Темпи према Србији, где су свратили до Цркве Свете Петке Римљанке. Овде су имали прилике да приме помазање светим јелејем и да се помоле у уникатном храму у утроби стене, посвећеном овој светитељки. Подигли су га железничари у знак благодарности Светој Петки за чудесно избављење од одрона.

Путовање се завршило како је и започето - у Славу Божију, а на спасење свих. Боже дај!

јеромонах мр Силуан (Мракић)

Извор: Епархија ваљевска