Благовешћенско саборовање у манастиру Ћелије

О Благовестима, једном од највећих и најорадошћенијих празника у литургијској години, у манастиру Ћелије код Ваљева, молитвено се сабрало више хиљада верника из целе Србије, Републике Српске, Црне Горе, Македоније. . .

Свету Архијерејску Литургију у порти манастирске цркве служило је, уз саслужење свештен- ства и монаштва, пет епископа Српске Православне Цркве: бачки Г. Иринеј, рашко-призренски Г. Артемије, шабачки Г. Лаврентије, умировљени захумско-херцеговачки Г. Атанасије (Јевтић) и домаћин Епископ ваљевски Г. Милутин.

У проповеди Владика бачки Иринеј подсетио је на онтолошко значење благовешћенског догађаја који својим суштаством представља спасење душе и обновљење твари. Светајна Благовести којом је Пречиста одабрана да буде Сместилиште Несместивог је надумног карактера и нас, ако „јесмо хришћани", обавезује да будемо достојни „громогласног тиховања Богомајке".

У манастиру Ћелије Благовести су „додатно облаго- даћене" - на овај дан родио се (о томе сведочи и његово световно име Благоје) и у Господу упокојио пре 29 лета Ава Јустин (Поповић).

Над Авиним гробом беседио је један од ученика његових, Владика Атанасије, подсетивши на христичежњивост срца и - једновремено - богопламеност душе свога духовног оца. Несместив и неизмерив, подсетио је Епископ Атанасије, Ава нас је учио о смислу богочовечанске равнотеже у Христу, без пренаглашености, као што је и сам за целог земног трајања сабирао све своје силе у Логосу, Богу Сведржитељу.

Овог, Лета Господњег 2008-ог, духовна академија у манастиру Ћелије била је, понајпре, посвећена новосабраној књизи Аве Јустина „Сетве и жетве" о којој је казивао проф. др Богдан Лубардић, философ и теолог.

Проникнувши и мишљу и срцем у богомислене Авине надвисине, професор Лубардић брилијантно запажа:"Ова књига није само поука о смирењу као о услову одуховљења, нити само наук о томе да је давање истоврсно многостраном примању. Више од тога, она је догађај остварења тог наука на делу. Она је род преизобилни благословене смрти једног зрна. То је она добро позната Срна."

Да благовошћенско саборовање буде достојно празника који нас је сабрао, као и сваке године, неисказиво су допринеле домаћице и дароватељке, монахиње манастира Ћелије и игуманија Гликерија, као и драмски уметник Игор Илић који је богонадахнуто казивао одабране текстове Аве Јустина.

Извор: Епархија ваљевска