Благовештењски сабор у Ћелијама – 30 година од упокојења Препoдобног оца Јустина
Ове
године, 7. априла, на Благовести, навршило се 115 година од рођења и 30 година
од блаженог упокојења Преподобног Авве Јустина (Поповића). Тим поводом, у манстиру
Ћелије надомак Ваљева, где је Отац јустин био Архимадрит до упокојења, свечано
је обележен празник Благовести. Традиционално, окупило се неколико хиљада верујућих
из свих крајева Србије, Црне Горе, Грчке, Свете Горе. Свету Архијерејску
Литургију служили су Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски
Г. Амфилохије, Архиепископ Руске Цркве за Берлин и Германију Г. Марко, Епископи
бачки Г. Иринеј, рашко-призренски Г. Артемије, ваљевски
Г. Милутин, врањски Г. Пахомије, умировљени захумско- херцеговачки Г. Атанасије,
липљански Г. Теодосије и диоклијски Г. Јован. Саслуживало је бројно свештенство и
монаштво, а благољепију богослужења, на себи својствен начин, допринео је Хор
Богословије „Свети Сава" из Београда. Свечаности је присуствовао и министар вера
у Влади Србије проф. др Богољуб Шијаковић.
Сећајући
се дана проведених са Преп. Оцем Јустином, а истичући значај великога празника
Благовести, умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије је, у својој
беседи, истакао „да је на данашњи дан благовесник
благовести светотројичне, свеспасоносне, био Свети Арханђео Гаврило. А у нашем времену, благовесник је, опет, анђео
у телу, Благоје - Отац Јустин, који је рођен на овај дан на који прослављамо и
30 година од његовог пресељења у Царство Небеско. Сав је био Благовест и
благовестив. Сав је био Јеванђеље и Јеванђелиста. Отац Јустин је говорио на
овоме месту, у овој светињи, у овоме народу, у овоме веку да постоји, нажалост,
и горковест. То је сурогат за којим људи јуре и трче као што је Адам за лажима
ђавољим појурио. И који је резултат био што га је послушао - нађе се наг,
скрива се од Бога. Отац Јустин је био Благовесник, али је говорио и о горчини
горковести, и то немојмо да заборавимо. Пророк кога је Бог дао у наше време! А
проверен је тиме што је био прогоњен, дакле, оно што су били сви Божји пророци.
Срцем је
од детињства желео да буде мученик, и узео је име Светог мученика Јустина. Зато
је песник светогорац, написавши службу са тропаром и кондаком, назвао Оца
Јустина новим Исповедником, новим Богословом, тј. мучеником по произвољењу, по
хтењу. Отац Јустин је опомињао на речи Господње да сви будемо као деца.
Сведочио је да је Бог послао Сина Свог у овај свет, и било у каквом стању да је
свет, има спасења јер има Спаситеља. Он нас је подсећао на то да смо Богом
запечаћени. Највећа несрећа и трагедија је кад то у себи бришемо, мењамо,
фалсификујемо, кривотворимо. Само већу несрећу тиме стварамо човеку. Наравно,
човек је слободан да изабере, али и одговоран за оно што је изабрао. Нека би
нас Отац Јустин подсетио на тај прави избор, на избор Јустина Мученика, на
избор Натанаила, на избор Светог Саве и Светог Владике Николаја, на избор овога
народа који се зове Косовски избор.
Зато, држимо се Православља, не као искључивости и мржње према другима, него као једноставног исповедања, сведочења и доживљавања истине о богочовечанском назначењу човека, о потенцијалу богочовечанском и о могућности тога остварења у заједници са Богом Живим и са другим боголиком људима, а то је - Црква", закључио је Преосвећени Владика Атанасије пожелевши да нам свима овакви дани остану вечно у сећању као највредније и најспасоносније благо.
Након
Светог Причешћа, на гробу Авве Јустина је пререзан славски колач. Том приликом
је Високопреосвећени Архиепископ берлински и германски Марко присутне поздравио
подсећањем да је „Авва Јустин овде као сунце Европи, био и јесте звезда
православног српског народа и небо нашој земљи. Овде имамо извор Љубави,
светости и Светосавске мудрости. Његов гроб и мноштво сабраних око њега сведоче
да је он светло у тами овога света и да нема места где се светло Оца Јустина
није ширило".
Говорило се и о динамици радова на изградњи Ћелијске троцркве која се, по тестаментној жељи Оца Јустина, подиже у част Светога Саве, Светога Јустина Философа и Свете Марије Египћанке. Највећи део средстава обезбеђује се из издавачког фонда Манастира Ћелије заснованог, у највећој мери, на делима Авве Јустина.
Ово данашње сабрање, по речима Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, живо је сведочанство како је Царство Небеско као зрно горушично које узрста и плода доноси.
Алексанадар Максимовић
Извор: Епархије ваљевске
