Благовести у Ћелијама

Хладно време и киша ни ове године нису омели велики број верника наше Цркве да се на празник Благовести, дан пресељења оца Јустина у Царство небеско, окупи у Светој обитељи Ћелијској на Литургијском сабрању и око његовог светог гроба. Верни народ из Србије, Црне Горе, Републике Српске и расејања, од раних јутарњих часова у непрегледним колонама почео је да пристиже у манастир Ћелије.

У ово, по наш народ, изузетно тешко време када су негативни притисци на народну душу све већи, а на његову територију доживљавају своју кулминацију, велика је радост била видети толики број верника који су својим доласком у Ћелије и песмом Богу живоме показали да за наш народ има наде и да ће Срби на овим просторима опстати само ако буду уз своју православну веру која се потврђује кроз Свету Литургију.

Празнично прослављање овог, по речима Епископа Атанасија, четворопразника: Недеље (Васкрсења Христовог), Благовести, Крстопоклоне недеље и Преподобног Јустина Новог Ћелијског почело је служењем празничног бденија. По благослову Епископа ваљевског Милутина, који је овом приликом био у посети многострадалном народу српском на Косову и Метохији и који је уручио хуманитарну помоћ сакупљену од верног народа ваљевског краја ученицима и професорима Призренске богословије, празнично бденије служио је Епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић) уз саслужење свештенства Епархије захумско-херцеговачке и Епархије ваљевске, а уз молитвено појање сестара манастира Ћелије.

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске, Епархије захумско-херцеговачке и Епархије ваљевске, а уз молитвено појање ћелијских сестара и богослова Епархије ваљевске. У последње две деценије велику радост је причињавало присуство игумана манастира Дајбабе архимандрита Луке, који је увек на празник Благовести доводио велики број верника из Црне Горе. Међутим, ове године наш отац Лука се преселио у Царство небеско, али верници који су годинама са њим долазили, поново су учествовали у литургијској прослави овог великог хришћанског празника. Нарочиту радост у прослави овог празника чинило је учешће великосхимника Симеона (Крајиновића), светогорског монаха из Каруље, који је родом из ваљевског краја.

У току свете Литургије, са Косова и Метохије је пристигао и Епископ ваљевски Милутин у пратњи архијерејског заменика архимандрита Петра доносећи благослове из највећих српских светиња. Епископ Атанасије је позвао све свештенство које му је саслуживало, да приђе и  узме благослов од Епископа Милутина који долази са мученичке земље српске.

По прочитаном Светом Јеванђељу окупљеном народу својом беседом обратио се Епископ Атанасије. Он је нагласио да је наша вера крсно-васкрсна вера, а да је овај празник четороструки празник када прослављамо и оца Јустина, благовесника и поклоника Свете Тројице, који је посведочио и благовестио о Светој Тројици, о Христу Богочовеку и о Пресветој Богородици. Отац Јустин је данас знак Божји међу нама, не само у манастиру Ћелијама, него и у целом српском народу ... Он је ватрени бранилац крсно-васкрсног народа српског, речи су Владике Атанасија. „Он је за Косово и Метохију лио сузе, а верујемо да то и данас чини пред престолом Божјим. Данас има и новомученика косовских, као што су монаси Харитон и Стефан,“ подсетио је Владика и нагласио да српски народ није народ култа мртвих, него је народ култа живих, зато што је наш народ народ срца и када укључи срце, а не разум, онда спознаје истину, док га западни просветитељи увек уче да свет поима само разумом.

„Српски народ данас је побожан, он верује срцем које није само емоција, него је срце цео човек, а уместо речи емоција много је лепше користити реч осећање. Наш народ је дубок народ, али није непогрешив, не треба обожавати народ ... Највећи критичар јеврејског народа је Мојсије који га је критиковао јер га је волео, а исто тако код нас највећи критичари српског народа су Свети Николај и Свети Јустин ... Народ треба волети, с народом састрадавати, с народом опстајати и остајати. Треба се молити за народ на Косову. Наш и Ваш драги Владика Милутин био је синоћ до поноћи на Косову, ишао је и носио помоћ и хвала му. И браћа Грци помажу наш народ доле који ће сигурно опстати ... „Жив је Бог и жива ће бити душа наша“, говорили су пророци у најтежа времена. Ми живимо вером, живимо надом, живимо љубављу. Вера је, по речима Апостола Павла, као котва коју бацаш са обале бурнога мора, али ова котва вере досеже до трећега неба, досеже до камена, а камен наше вере је Христос. Човеку није природно да мрзи, јесте да тугује, да жали, па и да се жали, али да буде човек, пре свега. Тако су гајили и васпитавали Србе Николај и Јустин. Окупљамо се овде у Светињи која је испуњена његовим молитвама и његовим сузама и његовим уздасима. Говорио је Свети Божији угодник: „Држимо се неба, макар сузом, макар уздахом, макар вапајем - то је јаче него било шта у свету“.

Владика је позвао да се молимо Богу и за православне у Сирији, који данас много страдају. Отац Јустин је говорио да овај свет има спасења, јер има Спаситеља. Бог је дошао у телу, страдао је у телу, издржао и васкрсао. Наш је пут ка небу. Човек је небо-земно биће. Земљом ходи, а неба се држи, то је оно чега треба да се држимо. Ми треба да имамо наде, истрајности, трпељивости. Треба плакати, али не треба кукати. По народној песми: „Кад јунак плаче, и небо се тресе“. Треба ићи по оном народном трокорачном Јеванђељу: „Треба стићи и утећи и на страшном месту постојати“.

Молимо се Богу за нашу браћу и сестре и децу на Косову и Метохији, а сви смо мање-више на Косову и Метохији. Ми смо народ вере, народ Васкрсења, народ Крста, народ Благовештења. Хвала Владики Милутину на овом благослову, а још више хвала му што је био на Косову и Метохији и што ће опет сигурно ићи“, поручио је Владика Атанасије и на крају захвалио игуманији манастира Ћелије мати Гликерији и свима што долазе у манастир Ћелије, и поручио је да је Српска Православна Црква последњи стуб одбране Косова и Метохије. Своју беседу завршио је речима о Пресветој Богородици: „Богородица је нас са Богом сродила, ородила, сјединила, она је земљу онебесила, а небо оземљила; Бог се оземљио, оматеријализовао, јер је постао тело, зато га и сликамо. Томина сумња у Васкрсење је била побуда за нову веру у Васкрсење онда када је хтео да опипа да види те ране. Христос је допустио да те ране опстану и по Васкрсу. Не боји се наша вера провере. Достојевски је говорио да је његова вера прошла кроз огањ сумње и постала је светија и крепкија - прекаљена. Немојмо се бојати искушења која долазе. „С Нама је Бог, разумите народи“ певамо ових дана. Бог је Емануил - с нама је Бог. Богу нашем у Тројици дивном, смиреном Богу, Богу љубави, дуготрпљења, Богу Судији Оцу, Сину и Духу Светоме слава сада и увек и у векове векова. Амин.“

На гробу преподобног Јустина Новог Ћелијског верном народу обратио се Епископ ваљевски Милутин. Он је поручио да је о Косову тешко говорити овде, али да је лако ако човек оде тамо и увери се у чињенично стање. Владика је сабраном народу говорио о његовом сусрету са богомудром игуманијом манастира Грачанице која му је приликом добродошлице поручила: „Добро дошао, Владико, на Косову и Метохију, али добро сте се сетили да дођете“. Владика је рекао да су му ове речи игуманије грачаничке од великог значаја и да су опомена и њему и свима нама да чешће посећујемо Косово и Метохију, које ни географски није далеко. Он је додао да је Косово и Метохија на Крсту, али да без Крста нема ни Васкрсења.

У Призрену је Епископ Милутин посетио Богословију Светих Кирила и Методија која има 28 ученика, којима је упутио речи Оца Јустина: “Ви сте, драги ученици, исповедници вере Христове“. „Мислио сам да су тужни и у страху, али нисам био у праву. Та деца су певала и на својим инструментима свирала лепе песме са Косова и Метохије. Више се пева тамо него овде. Они су певали црквене песме када смо кренули из Призрена, иако је ту било пуно Албанаца“ -  речи су Владике Милутина. Он је такође посетио и четири старице у Ђаковици, где се задивио њиховој вери и радости која се тешко може наћи овде у Србији. Оне су поручиле Епископу: „Ми се не бојимо, ми ћемо опстати овде“. Владика је посетио и манастир Дечане, који, по његовим речима, сведочи да је Црква Христова непобедива. Такође је Владика Милутин свима поручио: „Међу нашим народом тамо нема страха. Помолимо се Господу благом за наш народ српски на Косову и Метохији. Речи нашег народа са Косова и Метохије су речи оптимизма“. Он је овом приликом захвалио Владици Атанасију што га је заменио да служи Свету Литургију, јер је гледао да што дуже остане на Косову и Метохији, јер сваки тренутак проведен тамо од непроцењивог је значаја. „Косово је на Крсту, али Васкрсење долази“, поручио је Епископ Милутин.

Извор: Епархија ваљевска