Богослужбене особености празника Ваведења Пресвете Богородице
Празник Ваведења Пресвете Богородице и увек Дјеве Марије, један је од њених светлих празника који се не темељи на директним Светописамским подацима, већ на древном црквеном Предању. Свештено предање о празнику увођења Пресвете Богомајке у Светињу над светињама јерусалимског храма сачувано је код древних Отаца Цркве, као и у многим богослужбеним песмама које су написане у њену част. Иако овај Богородичин празник своје утемељење нема у Светом Писму, то никако не умањује његов спасоносни и духовни значај.
У химнографији празника изложен је опис празничног догађаја, тако се вели да је Пресвета Дјева уведена у јерусалимски храм како би била „нахрањенаˮ од ангела Божјих, како би и сâма постала храм Духа Светога, и Светиња над светињама, како је често и називамо у богослужбеним песмама. У једној од стихира празника појемо: „Нека се Јоаким праотац Христов узрадује, нека Ана кличе од радости, јер принесоше Богу као трогодишњи принос непорочну Владичицуˮ.
Ново издање емисије „Богослужбене особености великих празникаˮ посвећујемо празнику Ваведења Пресвете Богородице и приближавању свих богослужбених особености овог дивног празника.
